¹Ora, ao que é fraco na fé, acolhei-o, mas não para condenar-lhe os escrúpulos.

¹А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

²Um crê que de tudo se pode comer, e outro, que é fraco, come só legumes.

²Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

³Quem come não despreze a quem não come; e quem não come não julgue a quem come; pois Deus o acolheu.

³Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

⁴Quem és tu, que julgas o servo alheio? Para seu próprio senhor ele está em pé ou cai; mas estará firme, porque poderoso é o Senhor para o firmar.

⁴Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

⁵Um faz diferença entre dia e dia, mas outro julga iguais todos os dias. Cada um esteja inteiramente convicto em sua própria mente.

⁵Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

⁶Aquele que faz caso do dia, para o Senhor o faz. E quem come, para o Senhor come, porque dá graças a Deus; e quem não come, para o Senhor não come, e dá graças a Deus.

⁶Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

⁷Porque nenhum de nós vive para si, e nenhum morre para si.

⁷Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

⁸Pois, se vivemos, para o Senhor vivemos; se morremos, para o Senhor morremos. De sorte que, quer vivamos quer morramos, somos do Senhor.

⁸Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

⁹Porque foi para isto mesmo que Cristo morreu e tornou a viver, para ser Senhor tanto de mortos como de vivos.

⁹Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

¹⁰Mas tu, por que julgas teu irmão? Ou tu, também, por que desprezas teu irmão? Pois todos havemos de comparecer ante o tribunal de Deus.

¹⁰А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

¹¹Porque está escrito: Por minha vida, diz o Senhor, diante de mim se dobrará todo joelho, e toda língua louvará a Deus.

¹¹Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

¹²Assim, pois, cada um de nós dará conta de si mesmo a Deus.

¹²Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

¹³Portanto não nos julguemos mais uns aos outros; antes o seja o vosso propósito não pôr tropeço ou escândalo ao vosso irmão.

¹³Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

¹⁴Eu sei, e estou certo no Senhor Jesus, que nada é de si mesmo imundo a não ser para aquele que assim o considera; para esse é imundo.

¹⁴Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

¹⁵Pois, se pela tua comida se entristece teu irmão, já não andas segundo o amor. Não faças perecer por causa da tua comida aquele por quem Cristo morreu.

¹⁵А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

¹⁶Não seja pois censurado o vosso bem;

¹⁶Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

¹⁷porque o reino de Deus não consiste no comer e no beber, mas na justiça, na paz, e na alegria no Espírito Santo.

¹⁷Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

¹⁸Pois quem nisso serve a Cristo agradável é a Deus e aceito aos homens.

¹⁸Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

¹⁹Assim, pois, sigamos as coisas que servem para a paz e as que contribuem para a edificação mútua.

¹⁹Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

²⁰Não destruas por causa da comida a obra de Deus. Na verdade tudo é limpo, mas é um mal para o homem dar motivo de tropeço pelo comer.

²⁰Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

²¹Bom é não comer carne, nem beber vinho, nem fazer outra coisa em que teu irmão tropece.

²¹Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

²²A fé que tens, guarda-a contigo mesmo diante de Deus. Bem-aventurado aquele que não se condena a si mesmo naquilo que aprova.

²²Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

²³Mas aquele que tem dúvidas, se come está condenado, porque o que faz não provém da fé; e tudo o que não provém da fé é pecado.

²³А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.