¹Portanto, és inescusável, ó homem, qualquer que sejas, quando julgas, porque te condenas a ti mesmo naquilo em que julgas a outro; pois tu que julgas, praticas o mesmo.

¹Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

²E bem sabemos que o juízo de Deus é segundo a verdade, contra os que tais coisas praticam.

²А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.

³E tu, ó homem, que julgas os que praticam tais coisas, cuidas que, fazendo-as tu, escaparás ao juízo de Deus?

³Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?

⁴Ou desprezas tu as riquezas da sua benignidade, e paciência e longanimidade, ignorando que a benignidade de Deus te conduz ao arrependimento?

⁴Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

⁵Mas, segundo a tua dureza e teu coração impenitente, entesouras ira para ti no dia da ira e da revelação do justo juízo de Deus,

⁵Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,

⁶que retribuirá a cada um segundo as suas obras;

⁶Који ће дати свакоме по делима његовим:

⁷a saber: a vida eterna aos que, com perseverança em favor o bem, procuram glória, e honra e incorrupção;

⁷Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;

⁸mas ira e indignação aos que são contenciosos, e desobedientes � iniqüidade;

⁸А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

⁹tribulação e angústia sobre a alma de todo homem que pratica o mal, primeiramente do judeu, e também do grego;

⁹Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;

¹⁰glória, porém, e honra e paz a todo aquele que pratica o bem, primeiramente ao judeu, e também ao grego;

¹⁰А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;

¹¹pois para com Deus não há acepção de pessoas.

¹¹Јер Бог не гледа ко је ко.

¹²Porque todos os que sem lei pecaram, sem lei também perecerão; e todos os que sob a lei pecaram, pela lei serão julgados.

¹²Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити

¹³Pois não são justos diante de Deus os que só ouvem a lei; mas serão justificados os que praticam a lei

¹³(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

¹⁴(porque, quando os gentios, que não têm lei, fazem por natureza as coisas da lei, eles, embora não tendo lei, para si mesmos são lei.

¹⁴Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:

¹⁵pois mostram a obra da lei escrita em seus corações, testificando juntamente a sua consciência e os seus pensamentos, quer acusando-os, quer defendendo-os),

¹⁵Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

¹⁶no dia em que Deus há de julgar os segredos dos homens, por Cristo Jesus, segundo o meu evangelho.

¹⁶На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.

¹⁷Mas se tu és chamado judeu, e repousas na lei, e te glorias em Deus;

¹⁷Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

¹⁸e conheces a sua vontade e aprovas as coisas excelentes, sendo instruído na lei;

¹⁸И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;

¹⁹e confias que és guia dos cegos, luz dos que estão em trevas,

¹⁹И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,

²⁰instruidor dos néscios, mestre de crianças, que tens na lei a forma da ciência e da verdade;

²⁰Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.

²¹tu, pois, que ensinas a outrem, não te ensinas a ti mesmo? Tu, que pregas que não se deve furtar, furtas?

²¹Учећи, дакле, другог себе не учиш;

²²Tu, que dizes que não se deve cometer adultério, adultéras? Tu, que abominas os ídolos, roubas os templos?

²²Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

²³Tu, que te glorias na lei, desonras a Deus pela transgressão da lei?

²³Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.

²⁴Assim pois, por vossa causa, o nome de Deus é blasfemado entre os gentios, como está escrito.

²⁴Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

²⁵Porque a circuncisão é, na verdade, proveitosa, se guardares a lei; mas se tu és transgressor da lei, a tua circuncisão tem-se tornado em incircuncisão.

²⁵Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

²⁶Se, pois, a incircuncisão guardar os preceitos da lei, porventura a incircuncisão não será reputada como circuncisão?

²⁶Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?

²⁷E a incircuncisão que por natureza o é, se cumpre a lei, julgará a ti, que com a letra e a circuncisão és transgressor da lei.

²⁷И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

²⁸Porque não é judeu o que o é exteriormente, nem é circuncisão a que o é exteriormente na carne.

²⁸Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;

²⁹Mas é judeu aquele que o é interiormente, e circuncisão é a do coração, no espírito, e não na letra; cujo louvor não provém dos homens, mas de Deus.

²⁹Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.