¹Eu sou a rosa de Sarom, o lírio dos vales.

¹Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

²Qual o lírio entre os espinhos, tal é a minha amada entre as filhas.

²Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

³Qual a macieira entre as árvores do bosque, tal é o meu amado entre os filhos; com grande gozo sentei-me � sua sombra; e o seu fruto era doce ao meu paladar.

³Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

⁴Levou-me � sala do banquete, e o seu estandarte sobre mim era o amor.

⁴Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

⁵Sustentai-me com passas, confortai-me com maçãs, porque desfaleço de amor.

⁵Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

⁶A sua mão esquerda esteja debaixo da minha cabeça, e a sua mão direita me abrace.

⁶Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

⁷Conjuro-vos, ó filhas de Jerusalém, pelas gazelas e cervas do campo, que não acordeis nem desperteis o amor, até que ele o queira.

⁷Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

⁸A voz do meu amado! eis que vem aí, saltando sobre os montes, pulando sobre os outeiros.

⁸Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

⁹O meu amado é semelhante ao gamo, ou ao filho do veado; eis que está detrás da nossa parede, olhando pelas janelas, lançando os olhos pelas grades.

⁹Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

¹⁰Fala o meu amado e me diz: Levanta-te, amada minha, formosa minha, e vem.

¹⁰Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹¹Pois eis que já passou o inverno; a chuva cessou, e se foi;

¹¹Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

¹²aparecem as flores na terra; já chegou o tempo de cantarem as aves, e a voz da rola ouve-se em nossa terra.

¹²Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

¹³A figueira começa a dar os seus primeiros figos; as vides estão em flor e exalam o seu aroma. Levanta-te, amada minha, formosa minha, e vem.

¹³Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹⁴Pomba minha, que andas pelas fendas das penhas, no oculto das ladeiras, mostra-me o teu semblante faze-me ouvir a tua voz; porque a tua voz é doce, e o teu semblante formoso.

¹⁴Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

¹⁵Apanhai-nos as raposas, as raposinhas, que fazem mal �s vinhas; pois as nossas vinhas estão em flor.

¹⁵Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

¹⁶O meu amado é meu, e eu sou dele; ele apascenta o seu rebanho entre os lírios.

¹⁶Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¹⁷Antes que refresque o dia, e fujam as sombras, volta, amado meu, e faze-te semelhante ao gamo ou ao filho dos veados sobre os montes de Beter.

¹⁷Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.