¹И советовался Давид с тысяченачальниками, сотниками и со всеми вождями,

¹И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,

²и сказал Давид всему собранию Израильтян: если угодно вам, и если на то будетволя Господа Бога нашего, пошлем повсюду к прочим братьям нашим, по всейземле Израильской, и вместе с ними к священникам и левитам, в города и селения их, чтобы они собрались к нам;

²И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,

³и перенесем к себе ковчег Бога нашего, потому что во дни Саула мы не обращались к нему.

³Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.

⁴И сказало все собрание: „да будет так", потому что это дело всему народу казалось справедливым.

⁴А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

⁵Так собрал Давид всех Израильтян, от Шихора Египетского до входа вЕмаф, чтобы перенести ковчег Божий из Кириаф-Иарима.

⁵И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

⁶И пошел Давид и весь Израиль в Кириаф-Иарим, что в Иудее, чтобы перенести оттуда ковчег Бога, Господа, седящего на Херувимах, на котором нарицается имя Его .

⁶И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.

⁷И повезли ковчег Божий на новой колеснице из дома Авинадава; и Оза и Ахия вели колесницу.

⁷И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

⁸Давид же и все Израильтяне играли пред Богом из всей силы, с пением, на цитрах и псалтирях, и тимпанах, и кимвалах и трубах.

⁸А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

⁹Когда дошли до гумна Хидона, Оза простер руку свою, чтобы придержать ковчег, ибо волы наклонили его.

⁹А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.

¹⁰Но Господь разгневался на Озу, и поразил его за то, что он простер руку свою к ковчегу; и он умер тут же пред лицем Божиим.

¹⁰И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.

¹¹И опечалился Давид, что Господь поразил Озу. И назвал то место поражением Озы; так называется оно и до сего дня.

¹¹И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.

¹²И устрашился Давид Бога в день тот, и сказал: как я внесу к себе ковчег Божий?

¹²И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?

¹³И не повез Давид ковчега к себе, в город Давидов, а обратил его кдому Аведдара Гефянина.

¹³И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

¹⁴И оставался ковчег Божий у Аведдара, в доме его, три месяца, и благословил Господь дом Аведдара и все, что у него.

¹⁴И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.