¹И послал Хирам, царь Тирский, к Давиду послов, и кедровые деревья, и каменщиков, и плотников, чтобы построить ему дом.

¹А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

²Когда узнал Давид, что утвердил его Господь царем над Израилем,что вознесено высоко царство его, ради народа его Израиля,

²И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

³тогда взял Давид еще жен в Иерусалиме, и родил Давид еще сыновей и дочерей.

³И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

⁴И вот имена родившихся у него в Иерусалиме: Самус, Совав, Нафан, Соломон,

⁴И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

⁵Евеар, Елисуа, Елфалет,

⁵И Јевар и Елисуја и Елфалет,

⁶Ногах, Нафек, Иафиа,

⁶И Нога и Нефег и Јафија

⁷и Елисама, Веелиада и Елифалеф.

⁷И Елисама и Велијада и Елифалет.

⁸И услышали Филистимляне, что помазан Давид в царя над всем Израилем, и поднялись все Филистимляне искать Давида. И услышал Давид об этом и пошел против них.

⁸А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

⁹И Филистимляне пришли и расположились в долине Рефаимов.

⁹И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

¹⁰И вопросил Давид Бога, говоря: идти ли мне против Филистимлян, и предашь ли их в руки мои? И сказал ему Господь: иди, и Я предам их в руки твои.

¹⁰Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

¹¹И пошли они в Ваал-Перацим, и поразил их там Давид; и сказал Давид: сломил Бог врагов моих рукою моею, как прорыв воды. Посему и дали имя месту тому: Ваал-Перацим.

¹¹Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

¹²И оставили там Филистимляне богов своих, и повелел Давид, и сожжены они огнем.

¹²И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

¹³И пришли опять Филистимляне и расположились по долине.

¹³А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

¹⁴И еще вопросил Давид Бога, и сказал ему Бог: не ходи прямо на них, уклонись от них и иди к ним со стороны тутовых дерев;

¹⁴И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

¹⁵и когда услышишь шум как бы шагов на вершинах тутовых дерев, тогда вступи в битву, ибо вышел Бог пред тобою, чтобы поразить стан Филистимлян.

¹⁵И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

¹⁶И сделал Давид, как повелел ему Бог; и поразили стан Филистимский, от Гаваона до Газера.

¹⁶И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

¹⁷И пронеслось имя Давидово по всем землям, и Господь сделал егострашным для всех народов.

¹⁷И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.