¹И восстал сатана на Израиля, и возбудил Давида сделать счисление Израильтян.

¹Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

²И сказал Давид Иоаву и начальствующим в народе: пойдите исчислите Израильтян, от Вирсавии до Дана, и представьте мне, чтоб я знал число их.

²И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.

³И сказал Иоав: да умножит Господь народ Свой во сто раз против того, сколько есть его. Не все ли они, господин мой царь, рабы господина моего? Для чего же требует сего господин мой? Чтобы вменилось это в вину Израилю?

³Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу?

⁴Но царское слово превозмогло Иоава; и пошел Иоав, и обошел всего Израиля, и пришел в Иерусалим.

⁴Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

⁵И подал Иоав Давиду список народной переписи, и было всех Израильтян тысяча тысяч, и сто тысяч мужей, обнажающих меч, и Иудеев – четыреста семьдесят тысяч, обнажающих меч.

⁵И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем.

⁶А левитов и Вениаминян он не исчислял между ними, потому что царское слово противно было Иоаву.

⁶А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева.

⁷И не угодно было в очах Божиих дело сие, и Он поразил Израиля.

⁷А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.

⁸И сказал Давид Богу: весьма согрешил я, что сделал это. И ныне прости вину раба Твоего, ибо я поступил очень безрассудно.

⁸И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.

⁹И говорил Господь Гаду, прозорливцу Давидову, и сказал:

⁹А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи:

¹⁰пойди и скажи Давиду: так говорит Господь: три наказания Я предлагаю тебе, избери себе одно из них, – и Я пошлю его на тебя.

¹⁰Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.

¹¹И пришел Гад к Давиду и сказал ему: так говорит Господь: избирай себе:

¹¹И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај:

¹²или три года – голод, или три месяца будешь ты преследуем неприятелями твоими и меч врагов твоих будет досягать до тебя ; или три дня – меч Господень и язва на земле и Ангел Господень, истребляющий во всех пределах Израиля. Итак, рассмотри, что мне отвечать Пославшему меня с словом.

¹²Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао.

¹³И сказал Давид Гаду: тяжело мне очень, но пусть лучше впаду в руки Господа, ибо весьма велико милосердие Его, только бы не впасть мне в руки человеческие.

¹³А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке.

¹⁴И послал Господь язву на Израиля, и умерло Израильтян семьдесят тысяч человек.

¹⁴И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи.

¹⁵И послал Бог Ангела в Иерусалим, чтобы истреблять его. И когда он начал истреблять, увидел Господь и пожалел о сем бедствии, и сказал Ангелу-истребителю: довольно! теперь опусти руку твою. Ангел же Господень стоял тогда над гумном Орны Иевусеянина.

¹⁵И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,

¹⁶И поднял Давид глаза свои, и увидел Ангела Господня, стоящего между землею и небом, с обнаженным в руке его мечом, простертым на Иерусалим; и пал Давид и старейшины, покрытые вретищем, на лица свои.

¹⁶А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет.

¹⁷И сказал Давид Богу: не я ли велел исчислить народ? я согрешил, я сделал зло, а эти овцы что сделали? Господи, Боже мой! да будет рука Твоя на мне и на доме отца моего, а не на народе Твоем, чтобы погубить его .

¹⁷И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре.

¹⁸И Ангел Господень сказал Гаду, чтобы тот сказал Давиду: пусть Давид придет и поставит жертвенник Господу на гумне Орны Иевусеянина.

¹⁸Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

¹⁹И пошел Давид, по слову Гада, которое он говорил именем Господним.

¹⁹И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње.

²⁰Орна обратился, увидел Ангела, и четыре сына его с ним скрылись. Орна молотил тогда пшеницу.

²⁰А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу.

²¹И пришел Давид к Орне. Орна, взглянув и увидевДавида, вышел из гумна и поклонился Давиду лицем до земли.

²¹У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

²²И сказал Давид Орне: отдай мне место под гумном, я построю на нем жертвенник Господу; за настоящую цену отдай мне его, чтобы прекратилось истребление народа.

²²Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу.

²³И сказал Орна Давиду: возьми себе; пусть делает господин мой царь что ему угодно; вот я отдаю и волов на всесожжение, и молотильные орудия на дрова, и пшеницу на приношение; все это отдаюдаром.

²³А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.

²⁴И сказал царь Давид Орне: нет, я хочу купить утебя за настоящую цену, ибо не стану я приносить твоей собственности Господу, и не буду приносить во всесожжение взятого даром.

²⁴А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену.

²⁵И дал Давид Орне за это место шестьсот сиклей золота.

²⁵И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата.

²⁶И соорудил там Давид жертвенник Господу и вознес всесожжения имирные жертвы; и призвал Господа, и Он услышал его, послав огонь с неба на жертвенник всесожжения.

²⁶И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.

²⁷И сказал Господь Ангелу: возврати меч твой в ножны его.

²⁷И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице.

²⁸В это время Давид, видя, что Господь услышал его на гумне Орны Иевусеянина, принес там жертву.

²⁸У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде.

²⁹Скиния же Господня, которую сделал Моисей в пустыне, и жертвенник всесожжения находились в то время на высоте в Гаваоне.

²⁹А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону.

³⁰И не мог Давид пойти туда, чтобы взыскать Бога, потому что устрашен был мечом Ангела Господня.

³⁰И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег.