¹Если я говорю языками человеческими и ангельскими, а любви не имею, то я – медь звенящая или кимвал звучащий.

¹Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

²Если имею дар пророчества, и знаю все тайны,и имею всякое познание и всю веру, так что могу и горы переставлять, а не имею любви, – то я ничто.

²И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

³И если я раздам все имение мое и отдам тело мое на сожжение, а любви не имею,нет мне в том никакой пользы.

³И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

⁴Любовь долготерпит, милосердствует, любовь не завидует,любовь не превозносится, не гордится,

⁴Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

⁵не бесчинствует, не ищет своего, не раздражается, не мыслит зла,

⁵Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

⁶не радуется неправде, а сорадуется истине;

⁶Не радује се неправди, а радује се истини,

⁷все покрывает, всему верит, всего надеется, все переносит.

⁷Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸Любовь никогда не перестает, хотя и пророчества прекратятся, и языки умолкнут, и знание упразднится.

⁸Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

⁹Ибо мы отчасти знаем, и отчасти пророчествуем;

⁹Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

¹⁰когда же настанет совершенное, тогда то, что отчасти, прекратится.

¹⁰А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

¹¹Когда я был младенцем, то по-младенчески говорил, по-младенчески мыслил, по-младенчески рассуждал; а как стал мужем, то оставил младенческое.

¹¹Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

¹²Теперь мы видим как бы сквозь тусклое стекло, гадательно, тогда же лицем к лицу; теперь знаю я отчасти, а тогда познаю, подобно как я познан.

¹²Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

¹³А теперь пребывают сии три: вера, надежда, любовь; но любовь из них больше.

¹³А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.