¹Напоминаю вам, братия, Евангелие, которое я благовествовал вам, которое вы и приняли, в котором и утвердились,

¹Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

²которым и спасаетесь, если преподанное удерживаете так, как я благовествовал вам, если только не тщетно уверовали.

²Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.

³Ибо я первоначально преподал вам, что и сам принял, то есть , что Христос умер за грехи наши, по Писанию,

³Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,

⁴и что Он погребен был, и что воскрес в третий день, по Писанию,

⁴И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

⁵и что явился Кифе, потом двенадцати;

⁵И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

⁶потом явился более нежели пятистам братий в одно время, из которых большая часть доныне в живых, а некоторые и почили;

⁶А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;

⁷потом явился Иакову, также всем Апостолам;

⁷А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

⁸а после всех явился и мне, как некоемуизвергу.

⁸А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.

⁹Ибо я наименьший из Апостолов, и недостоин называться Апостолом, потому что гнал церковь Божию.

⁹Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

¹⁰Но благодатию Божиею есмь то, что есмь; и благодать Его во мне не была тщетна, но я более всех их потрудился: не я, впрочем, а благодать Божия, котораясо мною.

¹⁰Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

¹¹Итак я ли, они ли, мы так проповедуем, и вы так уверовали.

¹¹Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.

¹²Если же о Христе проповедуется, что Он воскрес измертвых, то как некоторые из вас говорят, что нет воскресения мертвых?

¹²А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?

¹³Если нет воскресения мертвых, то и Христос не воскрес;

¹³И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.

¹⁴а если Христос не воскрес, то и проповедь наша тщетна, тщетна и вера ваша.

¹⁴А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.

¹⁵Притом мы оказались бы и лжесвидетелями о Боге, потому что свидетельствовали бы о Боге, что Он воскресил Христа, Которого Он не воскрешал, если, то есть , мертвые не воскресают;

¹⁵А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.

¹⁶ибо если мертвые не воскресают, то и Христос не воскрес.

¹⁶Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

¹⁷А если Христос не воскрес, то вера ваша тщетна: выеще во грехах ваших.

¹⁷А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

¹⁸Поэтому и умершие во Христе погибли.

¹⁸Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

¹⁹И если мы в этой только жизни надеемся на Христа, то мы несчастнее всех человеков.

¹⁹И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.

²⁰Но Христос воскрес из мертвых, первенец из умерших.

²⁰Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.

²¹Ибо, как смерть через человека, так через человека и воскресение мертвых.

²¹Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

²²Как в Адаме все умирают, так во Христе все оживут,

²²Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

²³каждый в своем порядке: первенец Христос, потом Христовы, в пришествие Его.

²³Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;

²⁴А затем конец, когда Он предаст Царство Богу и Отцу,когда упразднит всякое начальство и всякую власть и силу.

²⁴Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

²⁵Ибо Ему надлежит царствовать, доколе низложит всех врагов под ноги Свои.

²⁵Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

²⁶Последний же враг истребится – смерть,

²⁶А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

²⁷потому что все покорил под ноги Его. Когда же сказано, что Ему все покорено, то ясно, что кроме Того, Который покорил Ему все.

²⁷Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.

²⁸Когда же все покорит Ему, тогда и Сам Сын покорится Покорившему все Ему, да будет Богвсе во всем.

²⁸А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.

²⁹Иначе, что делают крестящиеся для мертвых? Если мертвые совсем не воскресают, то для чего и крестятся для мертвых?

²⁹Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?

³⁰Для чего и мы ежечасно подвергаемся бедствиям?

³⁰И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?

³¹Я каждый день умираю: свидетельствуюсь в том похвалою вашею, братия, которую я имею во Христе Иисусе, Господе нашем.

³¹Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

³²По рассуждению человеческому, когда я боролся со зверями в Ефесе, какая мне польза, если мертвые не воскресают? Станем есть и пить, ибо завтра умрем!

³²Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.

³³Не обманывайтесь: худые сообщества развращают добрые нравы.

³³Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

³⁴Отрезвитесь, как должно, и не грешите; ибо, к стыду вашему скажу, некоторые из вас не знают Бога.

³⁴Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

³⁵Но скажет кто-нибудь: как воскреснут мертвые? и вкаком теле придут?

³⁵Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?

³⁶Безрассудный! то, что ты сеешь, не оживет, если не умрет.

³⁶Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.

³⁷И когда ты сеешь, то сеешь не тело будущее, а голое зерно, какое случится, пшеничное или другое какое;

³⁷И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

³⁸но Бог дает ему тело, как хочет, и каждому семени свое тело.

³⁸А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

³⁹Не всякая плоть такая же плоть; но иная плоть у человеков, иная плоть у скотов, иная у рыб, иная у птиц.

³⁹Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

⁴⁰Есть тела небесные и тела земные; но иная слава небесных, иная земных.

⁴⁰И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

⁴¹Иная слава солнца, иная слава луны, иная звезд; и звезда от звезды разнится в славе.

⁴¹Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.

⁴²Так и при воскресении мертвых: сеется в тлении, восстает в нетлении;

⁴²Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

⁴³сеется в уничижении, восстает в славе; сеется в немощи, восстает в силе;

⁴³Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;

⁴⁴сеется тело душевное, восстает тело духовное. Есть тело душевное, есть тело и духовное.

⁴⁴Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

⁴⁵Так и написано: первый человек Адам стал душею живущею; а последний Адам есть дух животворящий.

⁴⁵Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.

⁴⁶Но не духовное прежде, а душевное, потом духовное.

⁴⁶Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

⁴⁷Первый человек – из земли, перстный; второй человек – Господь с неба.

⁴⁷Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

⁴⁸Каков перстный, таковы и перстные; и каков небесный, таковы и небесные.

⁴⁸Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.

⁴⁹И как мы носили образ перстного, будем носить и образ небесного.

⁴⁹И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

⁵⁰Но то скажу вам , братия, что плоть и кровь не могут наследовать Царствия Божия, и тление не наследует нетления.

⁵⁰А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.

⁵¹Говорю вам тайну: не все мы умрем, но все изменимся

⁵¹Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.

⁵²вдруг, во мгновение ока, при последней трубе; ибовострубит, и мертвые воскреснут нетленными, а мы изменимся.

⁵²Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

⁵³Ибо тленному сему надлежит облечься в нетление, исмертному сему облечься в бессмертие.

⁵³Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

⁵⁴Когда же тленное сие облечется в нетление и смертноесие облечется в бессмертие, тогда сбудется слово написанное: поглощена смерть победою.

⁵⁴А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

⁵⁵Смерть! где твое жало? ад! где твоя победа?

⁵⁵Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

⁵⁶Жало же смерти – грех; а сила греха - закон.

⁵⁶А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.

⁵⁷Благодарение Богу, даровавшему нам победу Господом нашим Иисусом Христом!

⁵⁷А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.

⁵⁸Итак, братия мои возлюбленные, будьте тверды, непоколебимы, всегда преуспевайте в деле Господнем, зная, что труд ваш не тщетен пред Господом.

⁵⁸Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.