¹Филистимляне собрали войска свои для войны и собрались в Сокхофе,что в Иудее, и расположились станом между Сокхофом и Азеком в Ефес-Даммиме.

¹Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.

²А Саул и Израильтяне собрались и расположились станом в долине дуба и приготовились к войне против Филистимлян.

²А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.

³И стали Филистимляне на горе с одной стороны, и Израильтяне на горе с другой стороны, а между ними быладолина.

³И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.

⁴И выступил из стана Филистимского единоборец, по имени Голиаф, изГефа; ростом он – шести локтей и пяди.

⁴И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.

⁵Медный шлем на голове его; и одет он был в чешуйчатую броню, и вес брони его – пять тысяч сиклей меди;

⁵И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.

⁶медные наколенники на ногах его, и медный щит за плечами его;

⁶И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.

⁷и древко копья его, как навой у ткачей; а самое копье его в шестьсот сиклей железа, и пред ним шел оруженосец.

⁷А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.

⁸И стал он и кричал к полкам Израильским, говоря им: зачемвышли вы воевать? Не Филистимлянин ли я, а вы рабы Сауловы? Выберите у себя человека, и пусть сойдет ко мне;

⁸Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.

⁹если он может сразиться со мною и убьет меня, то мы будем вашими рабами; если же я одолею его и убью его, то вы будете нашими рабами и будете служить нам.

⁹Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.

¹⁰И сказал Филистимлянин: сегодня я посрамлю полки Израильские; дайте мне человека, и мы сразимся вдвоем.

¹⁰Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.

¹¹И услышали Саул и все Израильтяне эти слова Филистимлянина, и очень испугались и ужаснулись.

¹¹А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.

¹²Давид же был сын Ефрафянина из Вифлеема Иудина, по имени Иессея, у которого было восемь сыновей. Этот человек во дни Саула достиг старости и был старший между мужами.

¹²А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.

¹³Три старших сына Иессеевы пошли с Саулом на войну; имена трех сыновей его, пошедших на войну: старший – Елиав, второйза ним – Аминадав, и третий – Самма;

¹³И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.

¹⁴Давид же был меньший. Трое старших пошли с Саулом,

¹⁴А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.

¹⁵а Давид возвратился от Саула, чтобы пасти овец отца своего в Вифлееме.

¹⁵А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.

¹⁶И выступал Филистимлянин тот утром и вечером и выставлял себя сорок дней.

¹⁶А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.

¹⁷И сказал Иессей Давиду, сыну своему: возьми для братьев своих ефу сушеных зерен и десять этих хлебов и отнеси поскорее в стан к твоим братьям;

¹⁷А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.

¹⁸а эти десять сыров отнеси тысяченачальнику и наведайся о здоровье братьев и узнай о нуждах их.

¹⁸А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.

¹⁹Саул и они и все Израильтяне находились в долине дуба и готовились к сражениюс Филистимлянами.

¹⁹А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.

²⁰И встал Давид рано утром, и поручил овец сторожу, и, взяв ношу, пошел, как приказал ему Иессей, и пришел к обозу, когда войско выведено было в строй и с криком готовилось к сражению.

²⁰И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.

²¹И расположили Израильтяне и Филистимляне строй против строя.

²¹И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.

²²Давид оставил свою ношу обозному сторожу и побежал в ряды и, придя, спросил братьев своих о здоровье.

²²Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.

²³И вот, когда он разговаривал с ними, единоборец, по имени Голиаф, Филистимлянин из Гефа, выступает из рядов Филистимских и говорит те слова, и Давид услышал их .

²³И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.

²⁴И все Израильтяне, увидев этого человека, убегали от него и весьмабоялись.

²⁴А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.

²⁵И говорили Израильтяне: видите этого выступающего человека? Он выступает, чтобы поносить Израиля. Если бы кто убил его, одарил бы того царь великим богатством, и дочь свою выдал бы за него, и дом отца его сделал бы свободным в Израиле.

²⁵И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.

²⁶И сказал Давид людям, стоящим с ним: что сделают тому, кто убьет этого Филистимлянина и снимет поношение с Израиля? ибо кто этот необрезанный Филистимлянин, что так поносит воинство Бога живаго?

²⁶Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?

²⁷И сказал ему народ те же слова, говоря: вот что сделано будет тому человеку, который убьет его.

²⁷А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.

²⁸И услышал Елиав, старший брат Давида, что говорил он с людьми, ирассердился Елиав на Давида и сказал: зачем ты сюда пришел и на когооставил немногих овец тех в пустыне? Я знаю высокомерие твое и дурное сердце твое, ты пришел посмотреть на сражение.

²⁸А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.

²⁹И сказал Давид: что же я сделал? не слова ли это?

²⁹А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.

³⁰И отворотился от него к другому и говорил те же слова, и отвечал ему народ по-прежнему.

³⁰Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.

³¹И услышали слова, которые говорил Давид, и пересказали Саулу, и тот призвал его.

³¹И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.

³²И сказал Давид Саулу: пусть никто не падает духом из-за него; рабтвой пойдет и сразится с этим Филистимлянином.

³²И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.

³³И сказал Саул Давиду: не можешь ты идти против этого Филистимлянина, чтобы сразиться с ним, ибо ты еще юноша, а он воин от юности своей.

³³А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.

³⁴И сказал Давид Саулу: раб твой пас овец у отцасвоего, и когда, бывало, приходил лев или медведь и уносил овцу из стада,

³⁴А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,

³⁵то я гнался за ним и нападал на него и отнимал из пасти его; а еслион бросался на меня, то я брал его за космы и поражал его и умерщвлялего;

³⁵Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.

³⁶и льва и медведя убивал раб твой, и с этим Филистимлянином необрезанным будет то же,что с ними, потому что так поносит воинство Бога живаго.

³⁶И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.

³⁷И сказал Давид: Господь, Который избавлял меня от льва и медведя,избавит меня и от руки этого Филистимлянина. И сказал Саул Давиду: иди, и да будет Господь с тобою.

³⁷Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.

³⁸И одел Саул Давида в свои одежды, и возложил на голову его медный шлем, и надел на него броню.

³⁸И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.

³⁹И опоясался Давид мечом его сверх одежды и начал ходить, ибо не привык к такому вооружению ; потом сказал Давид Саулу: я не могу ходить в этом, я не привык. И снял Давид все это с себя.

³⁹И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.

⁴⁰И взял посох свой в руку свою, и выбрал себе пять гладких камней из ручья, и положил их в пастушескую сумку, которая была с ним; и с сумкою и с пращею в руке своей выступил против Филистимлянина.

⁴⁰И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.

⁴¹Выступил и Филистимлянин, идя и приближаясь к Давиду, и оруженосец шел впереди его.

⁴¹А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.

⁴²И взглянул Филистимлянин и, увидев Давида, спрезрением посмотрел на него, ибо он был молод, белокур и красив лицем.

⁴²А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.

⁴³И сказал Филистимлянин Давиду: что ты идешь на меня с палкою? разве я собака? И проклял Филистимлянин Давида своими богами.

⁴³И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.

⁴⁴И сказал Филистимлянин Давиду: подойди ко мне, и я отдам тело твое птицам небесным и зверям полевым.

⁴⁴И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.

⁴⁵А Давид отвечал Филистимлянину: ты идешь против меня с мечом и копьем и щитом, а я иду против тебя во имя Господа Саваофа, Бога воинств Израильских, которые ты поносил;

⁴⁵А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.

⁴⁶ныне предаст тебя Господь в руку мою, и я убью тебя, и сниму с тебяголову твою, и отдам трупы войска Филистимского птицам небесным и зверям земным, и узнает вся земля, что есть Бог в Израиле;

⁴⁶Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.

⁴⁷и узнает весь этот сонм, что не мечом и копьем спасает Господь,ибо это война Господа, и Он предаст вас в руки наши.

⁴⁷И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.

⁴⁸Когда Филистимлянин поднялся и стал подходить иприближаться навстречу Давиду, Давид поспешно побежал к строю навстречу Филистимлянину.

⁴⁸А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.

⁴⁹И опустил Давид руку свою в сумку и взял оттуда камень, и бросил из пращи и поразил Филистимлянина в лоб, так что камень вонзился в лоб его, и он упал лицем на землю.

⁴⁹И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.

⁵⁰Так одолел Давид Филистимлянина пращею и камнем, и поразил Филистимлянина и убил его; меча же не было в руках Давида.

⁵⁰Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.

⁵¹Тогда Давид подбежал и, наступив на Филистимлянина, взял меч его и вынул его из ножен, ударил его и отсек им голову его; Филистимляне, увидев, что силач их умер, побежали.

⁵¹И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.

⁵²И поднялись мужи Израильские и Иудейские, и воскликнули и гнали Филистимлян до входа в долину и до ворот Аккарона. И падали поражаемые Филистимляне по дороге Шааримской до Гефа и до Аккарона.

⁵²А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.

⁵³И возвратились сыны Израилевы из погони за Филистимлянами и разграбили стан их.

⁵³Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.

⁵⁴И взял Давид голову Филистимлянина и отнес ее в Иерусалим, а оружие его положил в шатре своем.

⁵⁴А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.

⁵⁵Когда Саул увидел Давида, выходившего против Филистимлянина, то сказал Авениру, начальнику войска: Авенир, чей сын этот юноша? Авенир сказал: да живет душа твоя, царь; я не знаю.

⁵⁵А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.

⁵⁶И сказал царь: так спроси, чей сын этот юноша?

⁵⁶А цар рече: Питај чији је син тај младић.

⁵⁷Когда же Давид возвращался после поражения Филистимлянина, то Авенир взял его и привел к Саулу, и голова Филистимлянина была в руке его.

⁵⁷А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.

⁵⁸И спросил его Саул: чей ты сын, юноша? И отвечал Давид: сын раба твоего Иессея из Вифлеема.

⁵⁸И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.