Russian 1876

Serbian: Cyrillic

1 Samuel

18

1Когда кончил Давид разговор с Саулом, душа Ионафана прилепилась к душе его, и полюбил его Ионафан, как свою душу.
1И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.
2И взял его Саул в тот день и не позволил ему возвратиться в дом отца его.
2И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.
3Ионафан же заключил с Давидом союз, ибо полюбил его, как свою душу.
3И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
4И снял Ионафан верхнюю одежду свою, которая была на нем, и отдал ее Давиду, также и прочие одежды свои, и меч свой, и лук свой, и пояс свой.
4И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.
5И Давид действовал благоразумно везде, куда ни посылал его Саул, и сделал его Саул начальником над военными людьми; и это понравилось всему народу и слугам Сауловым.
5И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
6Когда они шли, при возвращении Давида с победы над Филистимлянином, то женщины из всех городов Израильских выходили навстречу Саулу царю с пением и плясками, с торжественными тимпанами и с кимвалами.
6А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.
7И восклицали игравшие женщины, говоря: Саул победил тысячи, а Давид – десятки тысяч!
7И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.
8И Саул сильно огорчился, и неприятно было ему это слово, и он сказал: Давиду дали десятки тысяч, а мне тысячи; ему недостает только царства.
8И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.
9И с того дня и потом подозрительно смотрел Саул наДавида.
9И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
10И было на другой день: напал злой дух от Бога наСаула, и он бесновался в доме своем, а Давид играл рукою своею на струнах, как и в другие дни; в руке у Саула было копье.
10А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.
11И бросил Саул копье, подумав: пригвожду Давидак стене; но Давид два раза уклонился от него.
11И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.
12И стал бояться Саул Давида, потому что Господь былс ним, а от Саула отступил.
12И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.
13И удалил его Саул от себя и поставил его у себя тысяченачальником, и он выходил и входил пред народом.
13Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.
14И Давид во всех делах своих поступал благоразумно, и Господь был с ним.
14И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.
15И Саул видел, что он очень благоразумен, и боялся его.
15А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.
16А весь Израиль и Иуда любили Давида, ибо он выходил и входил пред ними.
16А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.
17И сказал Саул Давиду: вот старшая дочь моя, Мерова; я дам ее тебе в жену, только будь у меня храбрым и веди войны Господни. Ибо Саулдумал: пусть не моя рука будет на нем, но рука Филистимлян будет на нем.
17И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.
18Но Давид сказал Саулу: кто я, и что жизнь моя и род отца моего в Израиле, чтобы мне быть зятем царя?
18А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?
19А когда наступило время отдать Мерову, дочь Саула, Давиду, то она выдана была в замужество за Адриэла из Мехолы.
19А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.
20Но Давида полюбила другая дочь Саула, Мелхола; и когда возвестили об этом Саулу, то это было приятно ему.
20Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.
21Саул думал: отдам ее за него, и она будет ему сетью, и рука Филистимлян будет на нем. И сказал Саул Давиду: чрез другую ты породнишься ныне со мною.
21И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом.
22И приказал Саул слугам своим: скажите Давиду тайно: вот, царь благоволит к тебе, и все слуги его любят тебя; итак будь зятем царя.
22И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев.
23И передали слуги Сауловы в уши Давиду все слова эти. И сказал Давид: разве легко кажется вам быть зятем царя? я – человек бедный и незначительный.
23И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек.
24И донесли Саулу слуги его и сказали: вот что говорит Давид.
24И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид.
25И сказал Саул: так скажите Давиду: царь не хочет вена, кроме ста краеобрезаний Филистимских, в отмщение врагам царя. Ибо Саул имел в мыслях погубить Давида руками Филистимлян.
25А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.
26И пересказали слуги его Давиду эти слова, и понравилось Давидусделаться зятем царя.
26И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.
27Еще не прошли назначенные дни, как Давид встал и пошел сам и люди его с ним, и убил двести человек Филистимлян, и принес Давид краеобрезания их, и представил их в полном количестве царю, чтобы сделаться зятем царя. И выдал Саул за него Мелхолу, дочь свою, в замужество.
27А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју.
28И увидел Саул и узнал, что Господь с Давидом, и что Мелхола, дочь Саула, любила Давида .
28И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.
29И стал Саул еще больше бояться Давида и сделался врагом его на всю жизнь.
29А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.
30И когда вожди Филистимские вышли на войну , Давид, с самого выхода их, действовал благоразумнее всех слуг Сауловых, и весьмапрославилось имя его.
30А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.