¹В третий день после того, как Давид и люди его пошли в Секелаг, Амаликитяне напали с юга на Секелаг и взяли Секелаг и сожгли егоогнем,

¹И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици беху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.

²а женщин и всех , бывших в нем, от малого до большого, не умертвили, но увели в плен, и ушли своим путем.

²И беху заробили женскиње које беше онде, и мало и велико; али не беху убили никога, него их беху одвели и отишли својим путем.

³И пришел Давид и люди его к городу, и вот, он сожжен огнем, а жены их и сыновья их и дочери их взяты в плен.

³И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене.

⁴И поднял Давид и народ, бывший с ним, вопль, и плакали, доколе не стало в них силы плакать.

⁴И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

⁵Взяты были в плен и обе жены Давида: Ахиноама Изреелитянка и Авигея, бывшая жена Навала, Кармилитянка.

⁵И обе жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила, жена Навалова.

⁶Давид сильно был смущен, так как народ хотел побить его камнями; ибо скорбел душею весьнарод, каждый о сыновьях своих и дочерях своих.

⁶И Давид беше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан беше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу свом.

⁷Но Давид укрепился надеждою на Господа Бога своего, и сказал Давид Авиафару священнику, сыну Ахимелехову: принеси мне ефод. И принес Авиафар ефод к Давиду.

⁷И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелеховом: Узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида.

⁸И вопросил Давид Господа, говоря: преследовать ли мне это полчище, и догоню ли их? И сказано ему: преследуй, догонишь и отнимешь.

⁸И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли потерати ту чету? Хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: Потерај, јер ћеш зацело стигнути и избавићеш.

⁹И пошел Давид сам и шестьсот мужей, бывших с ним; и пришли к потоку Восор и усталые остановились там.

⁹И пође Давид са шест стотина људи што беху с њим, и дођоше до потока Восора; и онде осташе једни.

¹⁰И преследовал Давид сам и четыреста человек; двести же человек остановились, потому что были не в силах перейти поток Восорский.

¹⁰А Давид са четири стотине људи потера даље, а двеста људи оста, који сусташе те не могоше прећи преко потока Восора.

¹¹И нашли Египтянина в поле, и привели его к Давиду, и дали ему хлеба, и он ел, и напоили его водою;

¹¹И нађоше једног Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хлеба да једе и воде да пије,

¹²и дали ему часть связки смокв и две связки изюму, и он ел и укрепился, ибо он не ел хлеба и не пил воды три дня и три ночи.

¹²И дадоше му груду смокава и два грозда сува. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не беше ништа јео нити воде пио.

¹³И сказал ему Давид: чей ты и откуда ты? И сказал он: я – отрок Египтянина, раб одного Амаликитянина, и бросил меня господин мой, ибо уже три дня, как я заболел;

¹³Тада му рече Давид: Чији си ти? И одакле си? А он рече: Ја сам родом Мисирац, слуга једног Амалика, а господар ме остави, јер се разболех пре три дана.

¹⁴мы вторгались в полуденную часть Керети и в область Иудину и в полуденную часть Халева, а Секелаг сожгли огнем.

¹⁴Ударисмо на јужну страну херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем.

¹⁵И сказал ему Давид: доведешь ли меня до этого полчища? И сказал он:поклянись мне Богом, что ты не умертвишь меня и не предашь меня в руки господина моего, и я доведу тебя до этого полчища.

¹⁵А Давид му рече: Би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мом господару, па ћу те одвести к тој чети.

¹⁶и он повел его; и вот, Амаликитяне , рассыпавшись по всей той стране, едят и пьют и празднуют по причине великой добычи, которую они взяли из земли Филистимской и из земли Иудейской.

¹⁶И одведе га; и гле, они се беху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим пленом који запленише из земље филистејске и из земље Јудине.

¹⁷и поражал их Давид от сумерек до вечера другого дня, и никто из них не спасся, кроме четырехсот юношей, которые сели на верблюдов и убежали.

¹⁷И Давид их би од вечера до вечера другог дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који седавши на камиле побегоше.

¹⁸И отнял Давид все, что взяли Амаликитяне, и обеих жен своих отнял Давид.

¹⁸И тако избави Давид све што беху узели Амалици, и обе жене своје избави Давид.

¹⁹И не пропало у них ничего, ни малого, ни большого, ни из сыновей, ни из дочерей, ни из добычи, ни из всего, что Амаликитяне взяли у них; все возвратил Давид,

¹⁹И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни шта од плена и од свега што им беху узели; све поврати Давид.

²⁰и взял Давид весь мелкий и крупный скот, и гнали его пред своим скотом и говорили: это – добыча Давида.

²⁰Такође узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: Ово је плен Давидов.

²¹И пришел Давид к тем двум стам человек, которые не были в силах идти за ним, и которых он оставил у потока Восор, и вышли они навстречу Давиду и навстречу людям, бывшим с ним. И подошел Давид к этим людями приветствовал их.

²¹И кад се врати Давид к оним двеста људи који беху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изиђоше на сусрет Давиду и народу који беше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их.

²²Тогда злые и негодные из людей, ходивших с Давидом, стали говорить: за то, что они не ходили с нами, не дадим им из добычи, которую мы отняли; пусть каждый возьмет только свою жену и детей и идет.

²²Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом, и рекоше: Што нису ишли с нама, зато да им не дамо од плена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду.

²³Но Давид сказал: не делайте так, братья мои, после того, как Господь дал нам это и сохранил нас и предал в руки наши полчище, приходившее против нас.

²³Али Давид рече: Немојте тако чинити, браћо моја, с оним што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која беше изашла на нас.

²⁴И кто послушает вас в этом деле? Какова часть ходившим на войну, такова часть должна быть и оставшимся при обозе: на всех должно разделить.

²⁴И ко ће вас послушати у томе? Јер какав је део оном који иде у бој такав је и оном који остане код пртљага; једнако треба да поделе.

²⁵Так было с этого времени и после; и поставил он это в закон и в правило для Израилядо сего дня.

²⁵Тако би од тог дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас.

²⁶И пришел Давид в Секелаг и послал из добычи к старейшинам Иудиным, друзьям своим, говоря: „вот вам подарок из добычи, взятой у врагов Господних", –

²⁶И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, говорећи: Ево вам дар од плена непријатеља Господњих;

²⁷тем, которые в Вефиле, и в Рамофе южном, и в Иаттире.

²⁷Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру,

²⁸и в Ароере, и в Шифмофе, и в Естемоа,

²⁸И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,

²⁹и в Рахале, и в городах Иерахмеельских, и в городах Кенейских,

²⁹И онима у Рахалу, и онима у градовима јерамеилским, и онима у градовима кенејским,

³⁰и в Хорме, и в Хорашане, и в Атахе,

³⁰И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,

³¹и в Хевроне, и во всех местах, где ходил Давид сам и люди его.

³¹И онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.