¹Мы же, как споспешники, умоляем вас, чтобы благодать Божия не тщетно была принята вами.

¹Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

²Ибо сказано: во время благоприятное Я услышал тебя ив день спасения помог тебе. Вот, теперь время благоприятное, вот, теперь день спасения.

²Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!

³Мы никому ни в чем не полагаем претыкания, чтобы не было порицаемо служение,

³Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

⁴но во всем являем себя, как служители Божии, в великом терпении, в бедствиях, в нуждах, в тесных обстоятельствах,

⁴Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,

⁵под ударами, в темницах, в изгнаниях, в трудах, вбдениях, в постах,

⁵У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

⁶в чистоте, в благоразумии, в великодушии, в благости, в Духе Святом, в нелицемерной любви,

⁶У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

⁷в слове истины, в силе Божией, с оружием правды в правой и левой руке,

⁷У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,

⁸в чести и бесчестии, при порицаниях и похвалах: нас почитают обманщиками, но мы верны;

⁸Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

⁹мы неизвестны, но нас узнают; нас почитают умершими, новот, мы живы; нас наказывают, но мы не умираем;

⁹Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,

¹⁰нас огорчают, а мы всегда радуемся; мы нищи, но многих обогащаем; мы ничего не имеем, но всем обладаем.

¹⁰Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

¹¹Уста наши отверсты к вам, Коринфяне, сердце нашерасширено.

¹¹Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

¹²Вам не тесно в нас; но в сердцах ваших тесно.

¹²Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.

¹³В равное возмездие, – говорю, как детям, - распространитесь и вы.

¹³А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.

¹⁴Не преклоняйтесь под чужое ярмо с неверными, ибо какое общение праведности с беззаконием? Что общего у света с тьмою?

¹⁴Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?

¹⁵Какое согласие между Христом и Велиаром? Или какое соучастие верного с неверным?

¹⁵Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?

¹⁶Какая совместность храма Божия с идолами? Ибо вы храм Бога живаго, как сказал Бог: вселюсь в них и буду ходить в них ; и буду их Богом, и они будут Моим народом.

¹⁶Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

¹⁷И потому выйдите из среды их и отделитесь, говорит Господь, и не прикасайтесь к нечистому; и Я прииму вас.

¹⁷Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

¹⁸И буду вам Отцем, и вы будете Моими сынами и дщерями, говорит Господь Вседержитель.

¹⁸И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.