¹Ибо знаем, что, когда земной наш дом, эта хижина, разрушится, мы имеем от Бога жилище на небесах, дом нерукотворенный, вечный.

¹Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

²От того мы и воздыхаем, желая облечься в небесное наше жилище;

²Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

³только бы нам и одетым не оказаться нагими.

³И да се обучени, не голи нађемо!

⁴Ибо мы, находясь в этой хижине, воздыхаем под бременем, потому что не хотим совлечься, но облечься, чтобы смертное поглощено было жизнью.

⁴Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

⁵На сие самое и создал нас Бог и дал нам залог Духа.

⁵А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

⁶Итак мы всегда благодушествуем; и как знаем, что, водворяясь в теле, мы устранены от Господа, –

⁶Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

⁷ибо мы ходим верою, а не видением, –

⁷Јер по вери живимо, а не по гледању.

⁸то мы благодушествуем и желаем лучше выйти из тела и водвориться у Господа.

⁸Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

⁹И потому ревностно стараемся, водворяясь ли, выходя ли, быть Ему угодными;

⁹Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

¹⁰ибо всем нам должно явиться пред судилище Христово, чтобы каждому получить соответственно тому , что он делал, живя в теле, доброе или худое.

¹⁰Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

¹¹Итак, зная страх Господень, мы вразумляем людей, Богу же мы открыты; надеюсь, что открыты и вашим совестям.

¹¹Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

¹²Не снова представляем себя вам, но даем вам повод хвалиться нами, дабы имели вы что сказать тем, которые хвалятся лицем, а не сердцем.

¹²Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

¹³Если мы выходим из себя, то для Бога; если же скромны, то для вас.

¹³Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

¹⁴Ибо любовь Христова объемлет нас, рассуждающих так:если один умер за всех, то все умерли.

¹⁴Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

¹⁵А Христос за всех умер, чтобы живущие уже не для себя жили, но для умершего за них ивоскресшего.

¹⁵Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

¹⁶Потому отныне мы никого не знаем по плоти; если же и знали Христа по плоти, то ныне уже не знаем.

¹⁶Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

¹⁷Итак, кто во Христе, тот новая тварь; древнее прошло, теперь все новое.

¹⁷Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

¹⁸Все же от Бога, Иисусом Христом примирившего нас с Собою и давшего нам служение примирения,

¹⁸Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

¹⁹потому что Бог во Христе примирил с Собою мир, не вменяя людям преступлений их, и дал нам словопримирения.

¹⁹Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

²⁰Итак мы – посланники от имени Христова, и как бы Сам Бог увещевает через нас; от имени Христова просим: примиритесь с Богом.

²⁰Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

²¹Ибо не знавшего греха Он сделал для нас жертвоюза грех, чтобы мы в Нем сделались праведными пред Богом.

²¹Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.