¹Посему, имея по милости Божией такое служение, мы не унываем;

¹Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

²но, отвергнув скрытные постыдные дела , не прибегая к хитрости и не искажая слова Божия, а открывая истину, представляем себя совести всякого человека пред Богом.

²Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.

³Если же и закрыто благовествование наше, то закрытодля погибающих,

³Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

⁴для неверующих, у которых бог века сего ослепил умы, чтобы для них не воссиял свет благовествования о славе Христа, Который есть образ Бога невидимого.

⁴У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

⁵Ибо мы не себя проповедуем, но Христа Иисуса, Господа; а мы – рабы ваши для Иисуса,

⁵Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

⁶потому что Бог, повелевший из тьмы воссиять свету,озарил наши сердца, дабы просветить нас познанием славы Божией в лице Иисуса Христа.

⁶Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

⁷Но сокровище сие мы носим в глиняных сосудах, чтобыпреизбыточная сила была приписываема Богу, а не нам.

⁷Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

⁸Мы отовсюду притесняемы, но не стеснены; мы в отчаянных обстоятельствах, но не отчаиваемся;

⁸У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

⁹мы гонимы, но не оставлены; низлагаемы, но не погибаем.

⁹Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

¹⁰Всегда носим в теле мертвость Господа Иисуса, чтобыи жизнь Иисусова открылась в теле нашем.

¹⁰И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

¹¹Ибо мы живые непрестанно предаемся на смерть ради Иисуса, чтобы и жизнь Иисусова открылась в смертной плоти нашей,

¹¹Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

¹²так что смерть действует в нас, а жизнь в вас.

¹²Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

¹³Но, имея тот же дух веры, как написано: я веровал и потому говорил, и мы веруем, потому и говорим,

¹³Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

¹⁴зная, что Воскресивший Господа Иисуса воскресит через Иисуса и нас и поставит перед Собою с вами.

¹⁴Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

¹⁵Ибо все для вас, дабы обилие благодати тем большую во многих произвело благодарность во славу Божию.

¹⁵Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

¹⁶Посему мы не унываем; но если внешний наш человек и тлеет, то внутренний со дня на день обновляется.

¹⁶Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

¹⁷Ибо кратковременное легкое страдание наше производит в безмерном преизбытке вечную славу,

¹⁷Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

¹⁸когда мы смотрим не на видимое, но на невидимое: ибо видимое временно, а невидимое вечно.

¹⁸Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.