¹И пришли все колена Израилевы к Давиду в Хеврон и сказали: вот, мы– кости твои и плоть твоя;

¹Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.

²еще вчера и третьего дня, когда Саул царствовал над нами, ты выводил и вводил Израиля; и сказал Господь тебе: „ты будешь пасти народ Мой Израиля и ты будешь вождем Израиля".

²И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

³И пришли все старейшины Израиля к царю в Хеврон, и заключил с нимицарь Давид завет в Хевроне пред Господом; и помазали Давида в царя над Израилем.

³Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.

⁴Тридцать лет было Давиду, когда он воцарился; царствовал сорок лет.

⁴Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.

⁵В Хевроне царствовал над Иудою семь лет и шесть месяцев, и вИерусалиме царствовал тридцать три года над всем Израилем и Иудою.

⁵У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.

⁶И пошел царь и люди его на Иерусалим против Иевусеев, жителей тойстраны; но они говорили Давиду: „ты не войдешь сюда; тебя отгонят слепыеи хромые", – это значило: „не войдет сюда Давид".

⁶А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.

⁷Но Давид взял крепость Сион: это – город Давидов.

⁷Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

⁸И сказал Давид в тот день: всякий, убивая Иевусеев, пусть поражает копьем и хромых и слепых, ненавидящих душу Давида. Посему и говорится: слепой и хромой не войдет в дом Господень .

⁸Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.

⁹И поселился Давид в крепости, и назвал ее городом Давидовым, иобстроил кругом от Милло и внутри.

⁹И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.

¹⁰И преуспевал Давид и возвышался, и Господь Бог Саваоф был с ним.

¹⁰И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.

¹¹И прислал Хирам, царь Тирский, послов к Давиду и кедровые деревья и плотников и каменщиков, и они построили дом Давиду.

¹¹И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.

¹²И уразумел Давид, что Господь утвердил его царем над Израилем ичто возвысил царство его ради народа Своего Израиля.

¹²И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.

¹³И взял Давид еще наложниц и жен из Иерусалима, после того, как пришел из Хеврона.

¹³И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.

¹⁴И родились еще у Давида сыновья и дочери. И вот имена родившихся у него в Иерусалиме: Самус, и Совав, и Нафан, и Соломон,

¹⁴И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,

¹⁵и Евеар, и Елисуа, и Нафек, и Иафиа,

¹⁵И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,

¹⁶и Елисама, и Елидае, и Елифалеф.

¹⁶И Елисама и Елијада и Елифалет.

¹⁷Когда Филистимляне услышали, что Давида помазали на царство над Израилем, то поднялись все Филистимляне искать Давида. И услышал Давид и пошел в крепость.

¹⁷А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

¹⁸А Филистимляне пришли и расположились в долине Рефаим.

¹⁸И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

¹⁹И вопросил Давид Господа, говоря: идти ли мне против Филистимлян? предашь ли их в руки мои? И сказал Господь Давиду: иди, ибо Я предам Филистимлян в руки твои.

¹⁹Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.

²⁰И пошел Давид в Ваал-Перацим и поразил их там, и сказал Давид: Господь разнес врагов моих предо мною, как разносит вода. Посему и месту тому дано имя Ваал-Перацим.

²⁰Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.

²¹И оставили там Филистимляне истуканов своих, а Давид с людьми своими взялих.

²¹И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.

²²И пришли опять Филистимляне и расположились в долине Рефаим.

²²И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.

²³И вопросил Давид Господа, И Он отвечал ему: не выходи навстречу им,а зайди им с тылу и иди к ним со стороны тутовой рощи;

²³И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.

²⁴и когда услышишь шум как бы идущего по вершинам тутовых дерев, то двинься, ибо тогда пошел Господь пред тобою, чтобы поразить войско Филистимское.

²⁴Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.

²⁵И сделал Давид, как повелел ему Господь, и поразил Филистимлян от Гаваи до Газера.

²⁵И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.