Russian 1876

Serbian: Cyrillic

2 Samuel

6

1И собрал снова Давид всех отборных людей из Израиля, тридцать тысяч.
1После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада.
2И встал и пошел Давид и весь народ, бывший с ним из Ваала Иудина, чтобы перенести оттуда ковчег Божий, на котором нарицается имя Господа Саваофа, сидящего на херувимах.
2Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима.
3И поставили ковчег Божий на новую колесницу и вывезли его из дома Аминадава, что на холме. Сыновья же Аминадава, Оза и Ахио, вели новую колесницу.
3И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.
4И повезли ее с ковчегом Божиим из дома Аминадава, что на холме; и Ахио шел пред ковчегом.
4И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.
5А Давид и все сыны Израилевы играли пред Господом на всяких музыкальных орудиях изкипарисового дерева, и на цитрах, и на псалтирях, и на тимпанах, и на систрах, и на кимвалах.
5А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.
6И когда дошли до гумна Нахонова, Оза простер руку свою к ковчегуБожию и взялся за него, ибо волы наклонили его.
6А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.
7Но Господь прогневался на Озу, и поразил его Бог там же за дерзновение, и умер он там у ковчега Божия.
7И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.
8И опечалился Давид, что Господь поразил Озу. Место сие и доныне называется: „поражение Озы".
8И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
9И устрашился Давид в тот день Господа и сказал: как войти ко мне ковчегу Господню?
9И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?
10И не захотел Давид везти ковчег Господень к себе, в город Давидов, а обратил его в дом Аведдара Гефянина.
10И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.
11И оставался ковчег Господень в доме Аведдара Гефянина три месяца, и благословил Господь Аведдара и весь дом его.
11И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.
12Когда донесли царю Давиду, говоря: „Господь благословил дом Аведдара и все, что было у него, ради ковчега Божия", то пошел Давид и с торжеством перенес ковчег Божий из дома Аведдара в город Давидов.
12И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.
13И когда несшие ковчег Господень проходили по шести шагов, он приносил в жертву тельца и овна.
13И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.
14Давид скакал из всей силы пред Господом; одет же был Давид в льняной ефод.
14И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним.
15Так Давид и весь дом Израилев несли ковчег Господень с восклицаниями и трубными звуками.
15Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.
16Когда входил ковчег Господень в город Давидов, Мелхола, дочь Саула, смотрела в окно и, увидев царя Давида, скачущегои пляшущего пред Господом, уничижила его в сердце своем.
16А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом.
17И принесли ковчег Господень и поставили его на своем месте посредискинии, которую устроил для него Давид; и принес Давид всесожжения пред Господом и жертвы мирные.
17А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом.
18Когда Давид окончил приношение всесожжений и жертв мирных, то благословил он народ именем Господа Саваофа;
18Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.
19и роздал всему народу, всему множеству Израильтян, как мужчинам, так и женщинам, поодному хлебу и по куску жареного мяса и по одной лепешке каждому. И пошел весь народ, каждый в дом свой.
19И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.
20Когда Давид возвратился, чтобы благословить дом свой, то Мелхола, дочь Саула, вышла к нему на встречу и сказала: как отличился сегодня царь Израилев, обнажившись сегодня пред глазами рабынь рабов своих, какобнажается какой-нибудь пустой человек!
20И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!
21И сказал Давид Мелхоле: пред Господом, Который предпочел меня отцу твоему и всему дому его, утвердив меня вождем народа Господня, Израиля; пред Господом играть и плясать буду;
21А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.
22и я еще больше уничижусь, и сделаюсь еще ничтожнее в глазах моих, и пред служанками, о которых ты говоришь, я буду славен.
22И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.
23И у Мелхолы, дочери Сауловой, не было детей до дня смерти ее.
23И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.