¹Когда царь жил в доме своем, и Господь успокоил его от всех окрестных врагов его,

¹А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових,

²тогда сказал царь пророку Нафану: вот, я живу вдоме кедровом, а ковчег Божий находится под шатром.

²Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима.

³И сказал Нафан царю: все, что у тебя на сердце, иди, делай; ибо Господь с тобою.

³А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

⁴Но в ту же ночь было слово Господа к Нафану:

⁴Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи:

⁵пойди, скажи рабу Моему Давиду: так говорит Господь: ты ли построишь Мне дом для Моего обитания,

⁵Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

⁶когда Я не жил в доме с того времени, как вывел сынов Израилевыхиз Египта, и до сего дня, но переходил в шатре и в скинии?

⁶Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

⁷Где Я ни ходил со всеми сынами Израиля, говорил ли Я хотя слово какому-либо из колен, которому Я назначил пасти народ Мой Израиля: „почему не построите Мне кедрового дома"?

⁷Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра?

⁸И теперь так скажи рабу Моему Давиду: так говорит Господь Саваоф: Явзял тебя от стада овец, чтобы ты был вождем народа Моего, Израиля;

⁸Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу:

⁹и был с тобою везде, куда ни ходил ты, и истребил всех врагов твоих пред лицем твоим, исделал имя твое великим, как имя великих на земле.

⁹И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи.

¹⁰И Я устрою место для народа Моего, для Израиля, и укореню его, и будет он спокойно жить на месте своем, и не будет тревожиться больше, и люди нечестивые не станут более теснить его, как прежде,

¹⁰И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре,

¹¹с того времени, как Я поставил судей над народом Моим, Израилем; и Я успокою тебя от всех врагов твоих. И Господь возвещает тебе, что Он устроит тебе дом.

¹¹И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

¹²Когда же исполнятся дни твои, и ты почиешь с отцами твоими, то Я восставлю после тебя семя твое, которое произойдет из чресл твоих, и упрочу царство его.

¹²Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

¹³Он построит дом имени Моему, и Я утвержу престол царства его на веки.

¹³Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека.

¹⁴Я буду ему отцом, и он будет Мне сыном; и если он согрешит, Я накажу его жезлом мужей и ударами сынов человеческих;

¹⁴Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих.

¹⁵но милости Моей не отниму от него, как Я отнял от Саула, которого Я отверг пред лицем твоим.

¹⁵Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.

¹⁶И будет непоколебим дом твой и царство твое на веки пред лицем Моим, и престол твой устоит во веки.

¹⁶Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека.

¹⁷Все эти слова и все это видение Нафан пересказал Давиду.

¹⁷По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

¹⁸И пошел царь Давид, и предстал пред лицем Господа, и сказал: кто я, Господи, Господи, и что такое дом мой, что Ты меня так возвеличил!

¹⁸Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

¹⁹И этого еще мало показалось в очах Твоих, Господи мой, Господи; но Ты возвестил еще о доме раба Твоего вдаль. Это уже по-человечески. Господи мой, Господи!

¹⁹Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе!

²⁰Что еще может сказать Тебе Давид? Ты знаешь раба Твоего, Господи мой, Господи!

²⁰Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!

²¹Ради слова Твоего и по сердцу Твоему Ты делаешь это, открывая все это великое рабу Твоему.

²¹Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом.

²²По всему велик Ты, Господи мой, Господи! ибо нет подобного Тебе и нет Бога, кроме Тебя, по всему, чтослышали мы своими ушами.

²²Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима.

²³И кто подобен народу Твоему, Израилю, единственному народу на земле, для которого приходил Бог, чтобы приобрести его Себе в народ и прославить Свое имя и совершить великое и страшное пред народом Твоим, который Ты приобрел Себе от Египтян, изгнав народы и богов их?

²³Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових.

²⁴И Ты укрепил за Собою народ Твой, Израиля, как собственный народ, на веки, и Ты,Господи, сделался его Богом.

²⁴Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог.

²⁵И ныне, Господи Боже, утверди на веки слово, которое изрек Ты о рабе Твоем и о доме его, и исполни то, что Ты изрек.

²⁵И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.

²⁶И да возвеличится имя Твое во веки, чтобы говорили: „Господь Саваоф – Бог над Израилем". И дом раба Твоего Давида да будет тверд пред лицем Твоим.

²⁶Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом.

²⁷Так как ты, Господи Саваоф, Боже Израилев, открыл рабу Твоему,говоря: „устрою тебе дом", то раб Твой уготовал сердце свое, чтобымолиться Тебе такою молитвою.

²⁷Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом.

²⁸Итак, Господи мой, Господи! Ты Бог, и слова Твои непреложны, и Ты возвестил рабу Твоему такое благо!

²⁸Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом.

²⁹И ныне начни и благослови дом раба Твоего, чтоб он был вечно пред лицем Твоим, ибо Ты, Господи мой, Господи, возвестил это, и благословением Твоим соделаетсядом раба Твоего благословенным во веки.

²⁹Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека.