¹Первую книгу написал я к тебе , Феофил, о всем, что Иисус делал и чему учил от начала

¹Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити

²до того дня, в который Он вознесся, дав Святым Духом повеления Апостолам, которых Он избрал,

²До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,

³которым и явил Себя живым, по страдании Своем, со многими верными доказательствами, в продолжение сорока дней являясь им и говоря о Царствии Божием.

³Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.

⁴И, собрав их, Он повелел им: не отлучайтесь из Иерусалима, но ждите обещанного от Отца, о чем вы слышали от Меня,

⁴И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;

⁵ибо Иоанн крестил водою, а вы, через несколько дней после сего, будете крещены Духом Святым.

⁵Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.

⁶Посему они, сойдясь, спрашивали Его, говоря: не в сие ли время, Господи, восстановляешь Ты царство Израилю?

⁶А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?

⁷Он же сказал им: не ваше дело знать времена или сроки, которые Отец положил в Своей власти,

⁷А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;

⁸но вы примете силу, когда сойдет на вас Дух Святый; и будете Мне свидетелями в Иерусалиме и во всей Иудее и Самарии и даже до края земли.

⁸Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.

⁹Сказав сие, Он поднялся в глазах их, и облако взяло Его из вида их.

⁹И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.

¹⁰И когда они смотрели на небо, во время восхождения Его, вдруг предстали им два мужа в белой одежде

¹⁰И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,

¹¹и сказали: мужи Галилейские! что вы стоите и смотрите на небо? Сей Иисус, вознесшийся от вас на небо, придет таким же образом, как вы видели Его восходящим на небо.

¹¹Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.

¹²Тогда они возвратились в Иерусалим с горы, называемой Елеон, которая находится близ Иерусалима, в расстоянии субботнего пути.

¹²Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

¹³И, придя, взошли в горницу, где и пребывали, Петр и Иаков, Иоанн и Андрей, Филипп и Фома, Варфоломей и Матфей, Иаков Алфеев и Симон Зилот, и Иуда, брат Иакова.

¹³И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.

¹⁴Все они единодушно пребывали в молитве и молении, с некоторыми женами и Мариею, Материю Иисуса, и с братьями Его.

¹⁴Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.

¹⁵И в те дни Петр, став посреди учеников, сказал

¹⁵И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):

¹⁶было же собрание человек около ста двадцати: мужи братия! Надлежало исполниться тому, что в Писании предрек Дух Святый устами Давида об Иуде, бывшем вожде тех, которые взяли Иисуса;

¹⁶Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;

¹⁷он был сопричислен к нам и получил жребий служения сего;

¹⁷Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.

¹⁸но приобрел землю неправедною мздою, и когда низринулся, расселось чрево его, и выпали все внутренности его;

¹⁸Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.

¹⁹и это сделалось известно всем жителям Иерусалима, так что земля та на отечественном их наречии названа Акелдама, то есть земля крови.

¹⁹И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.

²⁰В книге же Псалмов написано: да будет двор его пуст, и да не будет живущего в нем; и: достоинство его да приимет другой.

²⁰Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.

²¹Итак надобно, чтобы один из тех, которые находились с нами во все время, когда пребывал и обращался с нами Господь Иисус,

²¹Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

²²начиная от крещения Иоаннова до того дня, в который Онвознесся от нас, был вместе с нами свидетелем воскресения Его.

²²Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.

²³И поставили двоих: Иосифа, называемого Варсавою, который прозван Иустом, и Матфия;

²³И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.

²⁴и помолились и сказали: Ты, Господи, Сердцеведец всех, покажи из сих двоих одного, которого Ты избрал

²⁴И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,

²⁵принять жребий сего служения и Апостольства, от которого отпал Иуда, чтобы идти в свое место.

²⁵Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.

²⁶И бросили о них жребий, и выпал жребий Матфию, и он сопричислен к одиннадцати Апостолам.

²⁶И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.