¹При наступлении дня Пятидесятницы все они были единодушно вместе.

¹И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

²И внезапно сделался шум с неба, как бы от несущегося сильного ветра, и наполнил весь дом, где они находились.

²И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

³И явились им разделяющиеся языки, как бы огненные, и почили по одному на каждом из них.

³И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

⁴И исполнились все Духа Святаго, и начали говорить на иных языках, как Дух давал им провещевать.

⁴И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

⁵В Иерусалиме же находились Иудеи, люди набожные, из всякого народа под небом.

⁵А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

⁶Когда сделался этот шум, собрался народ, и пришел в смятение, ибо каждый слышал их говорящих его наречием.

⁶А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

⁷И все изумлялись и дивились, говоря между собою: сии говорящие не все ли Галилеяне?

⁷И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

⁸Как же мы слышим каждый собственное наречие, в котором родились.

⁸Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

⁹Парфяне, и Мидяне, и Еламиты, и жители Месопотамии,Иудеи и Каппадокии, Понта и Асии,

⁹Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

¹⁰Фригии и Памфилии, Египта и частей Ливии, прилежащих к Киринее, и пришедшие из Рима, Иудеи и прозелиты,

¹⁰И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

¹¹критяне и аравитяне, слышим их нашими языками говорящих о великих делах Божиих?

¹¹Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

¹²И изумлялись все и, недоумевая, говорили друг другу: что это значит?

¹²И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

¹³А иные, насмехаясь, говорили: они напились сладкого вина.

¹³А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

¹⁴Петр же, став с одиннадцатью, возвысил голос свой и возгласил им: мужи Иудейские, и все живущие в Иерусалиме! сие да будет вам известно, и внимайте словам моим:

¹⁴А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

¹⁵они не пьяны, как вы думаете, ибо теперь третий час дня;

¹⁵Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

¹⁶но это есть предреченное пророком Иоилем:

¹⁶Него је ово оно што каза пророк Јоило:

¹⁷И будет в последние дни, говорит Бог, излию от Духа Моего на всякую плоть, и будут пророчествовать сыны ваши и дочери ваши; и юношиваши будут видеть видения, и старцы вашисновидениями вразумляемы будут.

¹⁷И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

¹⁸И на рабов Моих и на рабынь Моих в те дни излию от Духа Моего, и будутпророчествовать.

¹⁸Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

¹⁹И покажу чудеса на небе вверху и знамения на земле внизу, кровь и огонь и курение дыма.

¹⁹И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

²⁰Солнце превратится во тьму, и луна - в кровь, прежде нежели наступит день Господень, великий и славный.

²⁰Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

²¹И будет: всякий, кто призовет имя Господне, спасется.

²¹И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

²²Мужи Израильские! выслушайте слова сии: Иисуса Назорея, Мужа, засвидетельствованного вам от Бога силами и чудесами и знамениями, которые Бог сотворил через Него среди вас, как и сами знаете,

²²Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

²³Сего, по определенному совету и предведению Божию преданного, вы взяли и, пригвоздив руками беззаконных, убили;

²³Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

²⁴но Бог воскресил Его, расторгнув узы смерти, потому что ей невозможно было удержать Его.

²⁴Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

²⁵Ибо Давид говорит о Нем: видел я пред собою Господа всегда, ибо Он одесную меня, дабы я не поколебался.

²⁵Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

²⁶От того возрадовалось сердце мое и возвеселился язык мой; даже и плоть моя упокоится в уповании,

²⁶Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

²⁷ибо Ты не оставишь души моей в аде ине дашь святому Твоему увидеть тления.

²⁷Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

²⁸Ты дал мне познать путь жизни, Ты исполнишь меня радостью пред лицем Твоим.

²⁸Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

²⁹Мужи братия! да будет позволено с дерзновением сказать вам о праотце Давиде, что он и умер и погребен, и гроб его у нас до сего дня.

²⁹Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

³⁰Будучи же пророком и зная, что Бог с клятвою обещал ему от плода чресл его воздвигнуть Христа во плоти и посадить на престоле его,

³⁰Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

³¹Он прежде сказал о воскресении Христа, что не оставлена душа Его в аде, и плоть Его не видела тления.

³¹Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

³²Сего Иисуса Бог воскресил, чему все мы свидетели.

³²Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

³³Итак Он, быв вознесен десницею Божиею и приняв от Отца обетование Святаго Духа, излил то, что вы ныне видите и слышите.

³³Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

³⁴Ибо Давид не восшел на небеса; но сам говорит: сказал Господь Господу моему: седи одеснуюМеня,

³⁴Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

³⁵доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих.

³⁵Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁶Итак твердо знай, весь дом Израилев, что Бог соделал Господом и Христом Сего Иисуса, Которого вы распяли.

³⁶Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

³⁷Услышав это, они умилились сердцем и сказали Петруи прочим Апостолам: что нам делать, мужи братия?

³⁷А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

³⁸Петр же сказал им: покайтесь, и да крестится каждый из вас во имя Иисуса Христа для прощения грехов; и получите дар Святаго Духа.

³⁸А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

³⁹Ибо вам принадлежит обетование и детям вашим и всем дальним, кого ни призовет Господь Бог наш.

³⁹Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

⁴⁰И другими многими словами он свидетельствовал и увещевал, говоря: спасайтесь от рода сего развращенного.

⁴⁰И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

⁴¹Итак охотно принявшие слово его крестились, и присоединилось в тот день душ около трех тысяч.

⁴¹Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

⁴²И они постоянно пребывали в учении Апостолов, в общении и преломлении хлеба и в молитвах.

⁴²И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

⁴³Был же страх на всякой душе; и много чудес и знамений совершилось через Апостолов в Иерусалиме.

⁴³И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

⁴⁴Все же верующие были вместе и имели все общее.

⁴⁴А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

⁴⁵И продавали имения и всякую собственность, и разделяли всем, смотря по нужде каждого.

⁴⁵И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

⁴⁶И каждый день единодушно пребывали в храме и, преломляя по домам хлеб, принимали пищу в веселии и простоте сердца,

⁴⁶И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

⁴⁷хваля Бога и находясь в любви у всего народа. Господь же ежедневно прилагал спасаемых к Церкви.

⁴⁷Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.