¹В Антиохии, в тамошней церкви были некоторые пророки и учители: Варнава, и Симеон, называемый Нигер, и Луций Киринеянин, и Манаил, совоспитанник Ирода четвертовластника, и Савл.

¹А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.

²Когда они служили Господу и постились, Дух Святый сказал: отделите Мне Варнаву и Савла на дело, к которому Я призвал их.

²А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.

³Тогда они, совершив пост и молитву и возложив на них руки, отпустили их.

³Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

⁴Сии, быв посланы Духом Святым, пришли в Селевкию, а оттуда отплыли в Кипр;

⁴Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

⁵и, быв в Саламине, проповедывали слово Божие в синагогах Иудейских; имели же при себе и Иоанна для служения.

⁵И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.

⁶Пройдя весь остров до Пафа, нашли они некоторого волхва, лжепророка, Иудеянина, именем Вариисуса,

⁶А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,

⁷который находился с проконсулом Сергием Павлом, мужем разумным. Сей, призвав Варнаву и Савла, пожелал услышать слово Божие.

⁷Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.

⁸А Елима волхв ибо то значит имя его противился им, стараясь отвратить проконсула от веры.

⁸А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.

⁹Но Савл, он же и Павел, исполнившись Духа Святаго иустремив на него взор,

⁹А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ

¹⁰сказал: о, исполненный всякого коварства и всякого злодейства, сын диавола, враг всякой правды! перестанешь ли ты совращать с прямых путей Господних?

¹⁰Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?

¹¹И ныне вот, рука Господня на тебя: ты будешь слеп и не увидишь солнца до времени. И вдруг напал на него мрак и тьма, и он, обращаясь туда и сюда, искал вожатого.

¹¹И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.

¹²Тогда проконсул, увидев происшедшее, уверовал, дивясь учению Господню.

¹²Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.

¹³Отплыв из Пафа, Павел и бывшие при нем прибыли в Пергию, в Памфилии. Но Иоанн, отделившись от них, возвратился в Иерусалим.

¹³А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

¹⁴Они же, проходя от Пергии, прибыли в Антиохию Писидийскую и, войдя в синагогу в день субботний, сели.

¹⁴А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.

¹⁵После чтения закона и пророков, начальники синагоги послали сказать им: мужи братия! если у вас есть слово наставления к народу, говорите.

¹⁵А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.

¹⁶Павел, встав и дав знак рукою, сказал: мужи Израильтяне и боящиеся Бога! послушайте.

¹⁶А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.

¹⁷Бог народа сего избрал отцов наших и возвысил сей народ во время пребывания в земле Египетской, и мышцеювознесенною вывел их из нее,

¹⁷Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.

¹⁸и около сорока лет времени питал их в пустыне.

¹⁸И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

¹⁹И, истребив семь народов в земле Ханаанской, разделил им в наследие землю их.

¹⁹И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.

²⁰И после сего, около четырехсот пятидесяти лет, давал им судей до пророка Самуила.

²⁰И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

²¹Потом просили они царя, и Бог дал им Саула, сына Кисова, мужа из колена Вениаминова. Так прошло лет сорок.

²¹И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.

²²Отринув его, поставил им царем Давида, о котором и сказал, свидетельствуя: нашел Я мужа по сердцу Моему, Давида, сына Иессеева, который исполнит все хотения Мои.

²²И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.

²³Из его-то потомства Бог по обетованию воздвиг Израилю Спасителя Иисуса.

²³Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;

²⁴Перед самым явлением Его Иоанн проповедывал крещение покаяния всему народу Израильскому.

²⁴Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.

²⁵При окончании же поприща своего, Иоанн говорил: за кого почитаете вы меня? я не тот; но вот, идет за мною, у Которого я недостоин развязать обувь на ногах.

²⁵И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.

²⁶Мужи братия, дети рода Авраамова, и боящиеся Бога между вами! вам послано слово спасения сего.

²⁶Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.

²⁷Ибо жители Иерусалима и начальники их, не узнав Его и осудив, исполнили слова пророческие, читаемые каждую субботу,

²⁷Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.

²⁸и, не найдя в Нем никакой вины, достойной смерти, просили Пилата убить Его.

²⁸И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.

²⁹Когда же исполнили все написанное о Нем, то, сняв с древа, положили Его во гроб.

²⁹И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.

³⁰Но Бог воскресил Его из мертвых.

³⁰А Бог васкрсе Га из мртвих.

³¹Он в продолжение многих дней являлся тем, которые вышли с Ним из Галилеи в Иерусалим и которые ныне суть свидетели Его перед народом.

³¹И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.

³²И мы благовествуем вам, что обетование, данное отцам, Бог исполнил нам, детям их, воскресив Иисуса,

³²И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;

³³как и во втором псалме написано: Ты Сын Мой: Я ныне родил Тебя.

³³Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.

³⁴А что воскресил Его из мертвых, так что Он уже не обратится в тление, о сем сказал так:Я дам вам милости, обещанные Давиду, верно.

³⁴А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.

³⁵Посему и в другом месте говорит: не дашьСвятому Твоему увидеть тление.

³⁵Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.

³⁶Давид, в свое время послужив изволению Божию, почили приложился к отцам своим, и увидел тление;

³⁶Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.

³⁷а Тот, Которого Бог воскресил, не увидел тления.

³⁷А ког Бог подиже не виде труљење.

³⁸Итак, да будет известно вам, мужи братия, что ради Него возвещается вам прощение грехов;

³⁸Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.

³⁹и во всем, в чем вы не могли оправдаться законом Моисеевым, оправдывается Им всякий верующий.

³⁹И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.

⁴⁰Берегитесь же, чтобы не пришло на вас сказанное у пророков:

⁴⁰Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

⁴¹смотрите, презрители, подивитесь и исчезните; ибо Я делаю дело во дни ваши, дело, которому не поверили бы вы, если бы кто рассказывал вам.

⁴¹Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.

⁴²При выходе их из Иудейской синагоги язычники просили их говорить о том же в следующую субботу.

⁴²А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.

⁴³Когда же собрание было распущено, то многие Иудеи и чтители Бога , обращенные из язычников, последовали за Павлом и Варнавою, которые, беседуя с ними, убеждали их пребывать в благодати Божией.

⁴³А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.

⁴⁴В следующую субботу почти весь город собрался слушать слово Божие.

⁴⁴А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.

⁴⁵Но Иудеи, увидев народ, исполнились зависти и,противореча и злословя, сопротивлялись тому, что говорил Павел.

⁴⁵А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.

⁴⁶Тогда Павел и Варнава с дерзновениемсказали: вам первым надлежало быть проповедану слову Божию, но как вы отвергаете его и сами себя делаете недостойными вечной жизни, то вот, мы обращаемся к язычникам.

⁴⁶А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

⁴⁷Ибо так заповедал нам Господь: Я положил Тебя во свет язычникам, чтобы Ты был во спасение до края земли.

⁴⁷Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.

⁴⁸Язычники, слыша это, радовались и прославляли словоГосподне, и уверовали все, которые были предуставлены к вечной жизни.

⁴⁸А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.

⁴⁹И слово Господне распространялось по всей стране.

⁴⁹И реч се Божја разношаше по свој околини.

⁵⁰Но Иудеи, подстрекнув набожных и почетных женщин и первых в городе людей , воздвигли гонение на Павла и Варнаву и изгнали их из своих пределов.

⁵⁰Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.

⁵¹Они же, отрясши на них прах от ног своих, пошли в Иконию.

⁵¹А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.

⁵²А ученики исполнялись радости и Духа Святаго.

⁵²А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.