¹В Иконии они вошли вместе в Иудейскую синагогу и говорили так, что уверовало великое множество Иудеев и Еллинов.

¹У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

²А неверующие Иудеи возбудили и раздражили против братьев сердца язычников.

²А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

³Впрочем они пробыли здесь довольно времени, смело действуя о Господе, Который, во свидетельствослову благодати Своей, творил руками их знамения и чудеса.

³Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

⁴Между тем народ в городе разделился: и одни были на стороне Иудеев, а другие на стороне Апостолов.

⁴А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

⁵Когда же язычники и Иудеи со своими начальниками устремились на них, чтобы посрамить и побить их камнями,

⁵А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

⁶они, узнав о сем , удалились в Ликаонские города Листру и Дервию и в окрестности их,

⁶Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

⁷и там благовествовали.

⁷И онамо проповедаху јеванђеље.

⁸В Листре некоторый муж, не владевший ногами, сидел, будучи хром от чрева матери своей, и никогда не ходил.

⁸И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

⁹Он слушал говорившего Павла, который, взглянув на него и увидев, что он имеет веру для получения исцеления,

⁹Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

¹⁰сказал громким голосом: тебе говорю во имя Господа Иисуса Христа: стань на ноги твои прямо. И он тотчас вскочил и стал ходить.

¹⁰Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

¹¹Народ же, увидев, что сделал Павел, возвысил свой голос, говоря по-ликаонски: боги в образе человеческом сошли к нам.

¹¹А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

¹²И называли Варнаву Зевсом, а Павла Ермием, потому что он начальствовал в слове.

¹²И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

¹³Жрец же идола Зевса, находившегося перед их городом, приведя к воротам волов и принеся венки, хотел вместе с народом совершить жертвоприношение.

¹³А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

¹⁴Но Апостолы Варнава и Павел, услышав о сем , разодрали свои одежды и, бросившись в народ, громогласно говорили:

¹⁴А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

¹⁵мужи! что вы это делаете? И мы - подобные вам человеки, и благовествуем вам, чтобы вы обратились от сих ложных кБогу Живому, Который сотворил небо и землю, и море, и все, что в них,

¹⁵Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

¹⁶Который в прошедших родах попустил всем народам ходить своими путями,

¹⁶Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

¹⁷хотя и не переставал свидетельствовать о Себе благодеяниями, подавая нам с неба дожди и времена плодоносные и исполняя пищею и веселием сердца наши.

¹⁷И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

¹⁸И, говоря сие, они едва убедили народ не приносить им жертвы и идти каждому домой. Между тем, как они, оставаясь там, учили,

¹⁸И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

¹⁹из Антиохии и Иконии пришли некоторые Иудеи и, когда Апостолы смело проповедывали,убедили народ отстать от них, говоря: они не говорят ничего истинного, а все лгут. И, возбудив народ, побили Павла камнями и вытащили за город, почитая егоумершим.

¹⁹Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

²⁰Когда же ученики собрались около него, он встал и пошел в город, а на другой день удалился с Варнавою в Дервию.

²⁰А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

²¹Проповедав Евангелие сему городу и приобретя довольно учеников, они обратно проходили Листру, Иконию и Антиохию,

²¹И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

²²утверждая души учеников, увещевая пребывать в вереи поучая , что многими скорбями надлежит нам войти в Царствие Божие.

²²Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

²³Рукоположив же им пресвитеров к каждой церкви, они помолились с постом и предали их Господу, в Которого уверовали.

²³И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

²⁴Потом, пройдя через Писидию, пришли в Памфилию,

²⁴И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

²⁵и, проповедав слово Господне в Пергии, сошли в Атталию;

²⁵И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

²⁶а оттуда отплыли в Антиохию, откуда были преданы благодати Божией на дело, которое и исполнили.

²⁶И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

²⁷Прибыв туда и собрав церковь, они рассказали все, чтосотворил Бог с ними и как Он отверз дверь веры язычникам.

²⁷А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

²⁸И пребывали там немалое время с учениками.

²⁸И осташе онде не мало времена с ученицима.