¹Некоторые, пришедшие из Иудеи, учили братьев: если не обрежетесь по обряду Моисееву, не можетеспастись.

¹И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.

²Когда же произошло разногласие и немалое состязание у Павла и Варнавы с ними, то положили Павлу и Варнаве и некоторым другим из них отправиться по сему делу к Апостолам ипресвитерам в Иерусалим.

²А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.

³Итак, быв провожены церковью, они проходили Финикию и Самарию, рассказывая об обращении язычников, и производили радость великую во всех братиях.

³А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

⁴По прибытии же в Иерусалим они были приняты церковью, Апостолами и пресвитерами, и возвестили все, что Бог сотворил с ними и как отверз дверь веры язычникам.

⁴А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

⁵Тогда восстали некоторые из фарисейской ереси уверовавшие и говорили, что должно обрезывать язычников и заповедывать соблюдать закон Моисеев.

⁵Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.

⁶Апостолы и пресвитеры собрались для рассмотрения сего дела.

⁶А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.

⁷По долгом рассуждении Петр, встав, сказал им: мужи братия! вы знаете, что Бог от дней первыхизбрал из нас меня , чтобы из уст моих язычники услышали слово Евангелия и уверовали;

⁷И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.

⁸и Сердцеведец Бог дал им свидетельство, даровав им Духа Святаго, как и нам;

⁸И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.

⁹и не положил никакого различия между нами и ими, верою очистив сердца их.

⁹И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

¹⁰Что же вы ныне искушаете Бога, желая возложить на выи учеников иго, которого не могли понести ни отцы наши, ни мы?

¹⁰Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

¹¹Но мы веруем, что благодатию Господа Иисуса Христа спасемся, как и они.

¹¹Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

¹²Тогда умолкло все собрание и слушало Варнаву и Павла, рассказывавших, какие знамения и чудеса сотворил Бог через них среди язычников.

¹²Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

¹³После же того, как они умолкли, начал речь Иаков и сказал: мужи братия! послушайте меня.

¹³А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.

¹⁴Симон изъяснил, как Бог первоначально призрел на язычников, чтобы составить из них народ во имя Свое.

¹⁴Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

¹⁵И с сим согласны слова пророков, как написано:

¹⁵И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:

¹⁶Потом обращусь и воссоздам скинию Давидову падшую, и то, что в ней разрушено, воссоздам, и исправлю ее,

¹⁶Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

¹⁷чтобы взыскали Господа прочие человеки и все народы, между которыми возвестится имя Мое, говорит Господь,творящий все сие.

¹⁷Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

¹⁸Ведомы Богу от вечности все дела Его.

¹⁸Богу су позната од постања света сва дела Његова;

¹⁹Посему я полагаю не затруднять обращающихся к Богу из язычников,

¹⁹Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

²⁰а написать им, чтобы они воздерживались от оскверненного идолами, от блуда, удавленины и крови, и чтобы не делали другим того, чего не хотят себе.

²⁰Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

²¹Ибо закон Моисеев от древних родов по всем городам имеет проповедующих его и читается в синагогах каждую субботу.

²¹Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.

²²Тогда Апостолы и пресвитеры со всею церковью рассудили, избрав из среды себя мужей, послать их вАнтиохию с Павлом и Варнавою, именно : Иуду, прозываемого Варсавою, и Силу, мужей, начальствующих между братиями,

²²Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

²³написав и вручив им следующее: „Апостолы и пресвитерыи братия - находящимся в Антиохии, Сирии и Киликии братиям из язычников: радоваться.

²³И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

²⁴Поелику мы услышали, что некоторые, вышедшие от нас,смутили вас своими речами и поколебали ваши души, говоря, что должно обрезываться и соблюдать закон, чего мы им не поручали,

²⁴Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;

²⁵то мы, собравшись, единодушно рассудили, избрав мужей, послать их к вам с возлюбленными нашими Варнавою и Павлом,

²⁵Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,

²⁶человеками, предавшими души свои за имя Господа нашего Иисуса Христа.

²⁶С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.

²⁷Итак мы послали Иуду и Силу, которые изъяснят вам то же и словесно.

²⁷Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.

²⁸Ибо угодно Святому Духу и нам не возлагать на вас никакого бремени более, кроме сего необходимого:

²⁸Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:

²⁹воздерживаться от идоложертвенного и крови, и удавленины, и блуда, и не делать другим того, чего себе не хотите. Соблюдая сие, хорошо сделаете. Будьте здравы".

²⁹Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

³⁰Итак, отправленные пришли в Антиохию и, собрав людей, вручили письмо.

³⁰А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

³¹Они же, прочитав, возрадовались о сем наставлении.

³¹А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

³²Иуда и Сила, будучи также пророками, обильным словом преподали наставление братиям и утвердили их.

³²А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.

³³Пробыв там некоторое время, они с миром отпущены были братиями к Апостолам.

³³И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

³⁴Но Силе рассудилось остаться там.(А Иуда возвратился в Иерусалим.)

³⁴Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

³⁵Павел же и Варнава жили в Антиохии, уча и благовествуя, вместе с другими многими, слово Господне.

³⁵А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.

³⁶По некотором времени Павел сказал Варнаве: пойдем опять, посетим братьев наших по всем городам,в которых мы проповедали слово Господне, как они живут.

³⁶А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

³⁷Варнава хотел взять с собою Иоанна, называемого Марком.

³⁷А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.

³⁸Но Павел полагал не брать отставшегоот них в Памфилии и не шедшего с ними на дело, на которое они были посланы.

³⁸Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

³⁹Отсюда произошло огорчение, так что они разлучились другс другом; и Варнава, взяв Марка, отплыл вКипр;

³⁹Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

⁴⁰а Павел, избрав себе Силу, отправился, быв поручен братиями благодати Божией,

⁴⁰А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.

⁴¹и проходил Сирию и Киликию, утверждая церкви.

⁴¹И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.