¹По прекращении мятежа Павел, призвав учеников и дав им наставления и простившись с ними, вышел ипошел в Македонию.

¹А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

²Пройдя же те места и преподав верующим обильные наставления, пришел в Елладу.

²И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.

³Там пробыл он три месяца. Когда же, по случаю возмущения, сделанного против него Иудеями, он хотел отправиться в Сирию, то пришло ему намысль возвратиться через Македонию.

³Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.

⁴Его сопровождали до Асии Сосипатр Пирров, Вериянин, и изФессалоникийцев Аристарх и Секунд, и Гаий Дервянин и Тимофей, и Асийцы Тихик и Трофим.

⁴И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

⁵Они, пойдя вперед, ожидали нас в Троаде.

⁵Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.

⁶А мы, после дней опресночных, отплыли из Филипп и дней в пять прибыли к ним в Троаду, где пробыли семь дней.

⁶А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.

⁷В первый же день недели, когда ученики собрались для преломления хлеба, Павел, намереваясь отправиться в следующий день, беседовал с ними и продолжил слово до полуночи.

⁷А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.

⁸В горнице, где мы собрались, было довольно светильников.

⁸И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.

⁹Во время продолжительной беседы Павловой один юноша, именем Евтих, сидевший на окне, погрузился в глубокий сон и, пошатнувшись, сонный упал вниз с третьего жилья, и поднят мертвым.

⁹А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.

¹⁰Павел, сойдя, пал на него и, обняв его, сказал: не тревожьтесь, ибо душа его в нем.

¹⁰А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

¹¹Взойдя же и преломив хлеб и вкусив, беседовал довольно, даже до рассвета, и потом вышел.

¹¹Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

¹²Между тем отрока привели живого, и немало утешились.

¹²А момче доведоше живо, и утешише се не мало.

¹³Мы пошли вперед на корабль и поплыли в Асс, чтобы взять оттуда Павла; ибо он так приказал нам, намереваясь сам идти пешком.

¹³А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.

¹⁴Когда же он сошелся с нами в Ассе, то, взяв его, мы прибыли в Митилину.

¹⁴А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

¹⁵И, отплыв оттуда, в следующий день мы остановились против Хиоса, а на другой пристали к Самосу и, побывав в Трогиллии, в следующий день прибыли в Милит,

¹⁵И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.

¹⁶ибо Павлу рассудилось миновать Ефес, чтобы не замедлить ему в Асии; потому что он поспешал, если можно, в день Пятидесятницы быть в Иерусалиме.

¹⁶Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

¹⁷Из Милита же послав в Ефес, он призвал пресвитеров церкви,

¹⁷Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

¹⁸и, когда они пришли к нему, он сказал им: вы знаете, как я с первого дня, в который пришелв Асию, все время был с вами,

¹⁸И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

¹⁹работая Господу со всяким смиренномудрием и многими слезами, среди искушений, приключавшихся мне по злоумышлениям Иудеев;

¹⁹Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

²⁰как я не пропустил ничего полезного, о чем вам не проповедывал бы и чему не учил бы вас всенародно и по домам,

²⁰Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

²¹возвещая Иудеям и Еллинам покаяние пред Богом и веру в Господа нашего Иисуса Христа.

²¹Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.

²²И вот, ныне я, по влечению Духа, иду в Иерусалим, не зная, что там встретится со мною;

²²И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

²³только Дух Святый по всем городам свидетельствует, говоря, что узы и скорби ждут меня.

²³Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

²⁴Но я ни на что не взираю и не дорожу своею жизнью, только бы с радостью совершить поприще мое и служение, которое я принял от Господа Иисуса, проповедать Евангелие благодати Божией.

²⁴Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.

²⁵И ныне, вот, я знаю, что уже не увидите лица моего все вы, между которыми ходил я, проповедуя Царствие Божие.

²⁵И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

²⁶Посему свидетельствую вам в нынешний день, что чистя от крови всех,

²⁶Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

²⁷ибо я не упускал возвещать вам всю волю Божию.

²⁷Јер не изоставих да покажем вољу Божју.

²⁸Итак внимайте себе и всему стаду, в котором Дух Святый поставил вас блюстителями, пасти Церковь Господа и Бога, которую Он приобрел Себе Кровию Своею.

²⁸Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

²⁹Ибо я знаю, что, по отшествии моем, войдут к вам лютые волки, не щадящие стада;

²⁹Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

³⁰и из вас самих восстанут люди, которыебудут говорить превратно, дабы увлечь учеников за собою.

³⁰И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

³¹Посему бодрствуйте, памятуя, что я три года день и ночь непрестанно со слезами учил каждого из вас.

³¹Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

³²И ныне предаю вас, братия, Богу и слову благодати Его, могущему назидать вас более и дать вам наследие со всеми освященными.

³²И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

³³Ни серебра, ни золота, ни одежды я ни от кого не пожелал:

³³Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

³⁴сами знаете, что нуждам моим и нуждам бывшихпри мне послужили руки мои сии.

³⁴Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

³⁵Во всем показал я вам, что, так трудясь, надобно поддерживать слабых и памятовать слова Господа Иисуса, ибо Он Сам сказал: „блаженнее давать, нежели принимать".

³⁵Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

³⁶Сказав это, он преклонил колени свои и со всеми ими помолился.

³⁶И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

³⁷Тогда немалый плач был у всех, и, падая на выю Павла, целовали его,

³⁷А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,

³⁸скорбя особенно от сказанного им слова, что они уже не увидят лица его. И провожали его до корабля.

³⁸Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.