¹Во время пребывания Аполлоса в Коринфе Павел, пройдяверхние страны, прибыл в Ефес и, найдя там некоторых учеников,

¹Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

²сказал им: приняли ли вы Святаго Духа, уверовав? Они же сказали ему: мы даже и не слыхали, есть ли Дух Святый.

²Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

³Он сказал им: во что же вы крестились? Они отвечали: во Иоанново крещение.

³А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.

⁴Павел сказал: Иоанн крестил крещением покаяния, говоря людям, чтобы веровали в Грядущего по нем, то есть во Христа Иисуса.

⁴А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

⁵Услышав это, они крестились во имя Господа Иисуса,

⁵А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

⁶и, когда Павел возложил на них руки, нисшел на них Дух Святый, и они стали говорить иными языками и пророчествовать.

⁶А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

⁷Всех их было человек около двенадцати.

⁷А беше људи свега око дванаест.

⁸Придя в синагогу, он небоязненно проповедывал три месяца, беседуя и удостоверяя о Царствии Божием.

⁸И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.

⁹Но как некоторые ожесточились и не верили, злословя путь Господень перед народом, то он, оставив их,отделил учеников, и ежедневно проповедывал в училище некоего Тиранна.

⁹А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.

¹⁰Это продолжалось до двух лет, так что все жители Асии слышали проповедь о Господе Иисусе, как Иудеи, так и Еллины.

¹⁰И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.

¹¹Бог же творил немало чудес руками Павла,

¹¹И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,

¹²так что на больных возлагали платки и опоясания с тела его, и у них прекращались болезни, и злые духи выходили из них.

¹²Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

¹³Даже некоторые из скитающихся Иудейских заклинателей стали употреблять над имеющими злых духов имя Господа Иисуса, говоря: заклинаем вас Иисусом, Которого Павел проповедует.

¹³И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.

¹⁴Это делали какие-то семь сынов Иудейского первосвященника Скевы.

¹⁴А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.

¹⁵Но злой дух сказал в ответ: Иисуса знаю, и Павел мне известен, а вы кто?

¹⁵А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

¹⁶И бросился на них человек, в котором был злой дух, и, одолев их, взял над ними такую силу, что они, нагие и избитые, выбежали из того дома.

¹⁶И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

¹⁷Это сделалось известно всем живущим в Ефесе Иудеями Еллинам, и напал страх на всех их, и величаемо было имя Господа Иисуса.

¹⁷И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

¹⁸Многие же из уверовавших приходили, исповедуя иоткрывая дела свои.

¹⁸И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.

¹⁹А из занимавшихся чародейством довольно многие, собрав книги свои, сожгли перед всеми, и сложили цены их, и оказалось их на пятьдесят тысяч драхм .

¹⁹А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.

²⁰С такою силою возрастало и возмогало слово Господне.

²⁰Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.

²¹Когда же это совершилось, Павел положил в духе, пройдя Македонию и Ахаию, идти в Иерусалим, сказав: побывав там, я должен видеть и Рим.

²¹И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.

²²И, послав в Македонию двоих из служивших ему, Тимофея и Ераста, сам остался на время в Асии.

²²И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.

²³В то время произошел немалый мятеж против пути Господня,

²³А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,

²⁴ибо некто серебряник, именем Димитрий, делавший серебряные храмы Артемиды и доставлявший художникам немалую прибыль,

²⁴Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

²⁵собрав их и других подобных ремесленников, сказал:друзья! вы знаете, что от этого ремесла зависит благосостояние наше;

²⁵Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;

²⁶между тем вы видите и слышите, что не только в Ефесе, но почти во всей Асии этот Павел своими убеждениями совратил немалое число людей, говоря, что делаемыеруками человеческими не суть боги.

²⁶И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.

²⁷А это нам угрожает тем, что не только ремесло нашепридет в презрение, но и храм великой богини Артемиды ничего не будет значить, и испровергнется величие той, которую почитает вся Асия и вселенная.

²⁷И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.

²⁸Выслушав это, они исполнились ярости и стали кричать, говоря: велика Артемида Ефесская!

²⁸А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!

²⁹И весь город наполнился смятением. Схватив Македонян Гаия и Аристарха, спутников Павловых, они единодушно устремились на зрелище.

²⁹И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.

³⁰Когда же Павел хотел войти в народ, ученики не допустили его.

³⁰А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.

³¹Также и некоторые из Асийских начальников, будучи друзьями его, послав к нему, просили не показываться на зрелище.

³¹А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.

³²Между тем одни кричали одно, а другие другое, ибособрание было беспорядочное, и большая часть собравшихся не знали, зачем собрались.

³²Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

³³По предложению Иудеев, из народа вызван был Александр. Дав знак рукою, Александр хотел говорить к народу.

³³А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.

³⁴Когда же узнали, что он Иудей, то закричали все водин голос, и около двух часов кричали: велика Артемида Ефесская!

³⁴А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.

³⁵Блюститель же порядка, утишив народ, сказал: мужи Ефесские! какой человек не знает, что город Ефес есть служитель великой богини Артемиды и Диопета?

³⁵А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?

³⁶Если же в этом нет спора, то надобно вам быть спокойными и не поступать опрометчиво.

³⁶Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

³⁷А вы привели этих мужей, которые ни храма Артемидина не обокрали, ни богини вашей не хулили.

³⁷Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

³⁸Если же Димитрий и другие с ним художники имеют жалобу на кого-нибудь, то есть судебные собрания и есть проконсулы: пусть жалуются друг на друга.

³⁸А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.

³⁹А если вы ищете чего-нибудь другого, то это будет решено в законном собрании.

³⁹Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

⁴⁰Ибо мы находимся в опасности - за происшедшее ныне быть обвиненными в возмущении, так как нет никакой причины, которою мы могли бы оправдать такое сборище.

⁴⁰Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

⁴¹(19:40) Сказав это, он распустил собрание.

⁴¹...