¹После сего Павел, оставив Афины, пришел в Коринф;

¹А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,

²И, нашед некоторого Иудея, именем Акилу, родом Понтянина, недавно пришедшего из Италии, и Прискиллу, жену его, - потому что Клавдий повелел всем Иудеям удалиться из Рима, - пришел к ним,

²И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.

³и, по одинаковости ремесла, остался у них и работал; ибо ремеслом их было делание палаток.

³И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната.

⁴Во всякую же субботу он говорил в синагоге и убеждал Иудеев и Еллинов.

⁴А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.

⁵А когда пришли из Македонии Сила и Тимофей, то Павел понуждаем был духом свидетельствовать Иудеям, что Иисус есть Христос.

⁵И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос.

⁶Но как они противились и злословили, то он, отрясши одежды свои, сказал к ним: кровь ваша на главах ваших; я чист; отныне иду к язычникам.

⁶А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце.

⁷И пошел оттуда, и пришел к некоторому чтущему Бога, именем Иусту, которого дом был подле синагоги.

⁷И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице.

⁸Крисп же, начальник синагоги, уверовал в Господа со всем домом своим, и многие из Коринфян, слушая, уверовали и крестились.

⁸А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се.

⁹Господь же в видении ночью сказал Павлу: не бойся, но говори и не умолкай,

⁹А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш;

¹⁰ибо Я с тобою, и никто не сделает тебе зла, потому что у Меня много людей в этом городе.

¹⁰Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду.

¹¹И он оставался там год и шесть месяцев, поучая их слову Божию.

¹¹И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој

¹²Между тем, во время проконсульства Галлиона в Ахаии, напали Иудеи единодушно на Павла и привели его пред судилище,

¹²А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд

¹³говоря, что он учит людей чтить Бога не по закону.

¹³Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона.

¹⁴Когда же Павел хотел открыть уста, Галлион сказал Иудеям: Иудеи! если бы какая-нибудь была обида или злой умысел, то я имел бы причину выслушать вас,

¹⁴А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!

¹⁵но когда идет спор об учении и об именах и о законе вашем, то разбирайте сами; я не хочу быть судьею в этом.

¹⁵Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.

¹⁶И прогнал их от судилища.

¹⁶И изагна их из суднице.

¹⁷А все Еллины, схватив Сосфена, начальника синагоги,били его перед судилищем; и Галлион нимало не беспокоился о том.

¹⁷Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.

¹⁸Павел, пробыв еще довольно дней, простился с братиямии отплыл в Сирию, - и с ним Акила и Прискилла, - остригши голову в Кенхреях, по обету.

¹⁸А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао.

¹⁹Достигнув Ефеса, оставил их там, а сам вошел в синагогу и рассуждал с Иудеями.

¹⁹И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.

²⁰Когда же они просили его побыть у них долее, он не согласился,

²⁰А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде,

²¹а простился с ними, сказав: мне нужно непременно провести приближающийся праздник в Иерусалиме; к вам же возвращусь опять, если будет угодно Богу. И отправился из Ефеса.(Акила же и Прискилла остались в Ефесе).

²¹Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.

²²Побывав в Кесарии, он приходил в Иерусалим , приветствовал церковь и отошел в Антиохию.

²²И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.

²³И, проведя там несколько времени, вышел, и проходил по порядку страну Галатийскую и Фригию, утверждаявсех учеников.

²³И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.

²⁴Некто Иудей, именем Аполлос, родом из Александрии, муж красноречивый исведущий в Писаниях, пришел в Ефес.

²⁴А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама.

²⁵Он был наставлен в начатках пути Господня и, горя духом, говорил и учил о Господе правильно, зная только крещение Иоанново.

²⁵Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово.

²⁶Он начал смело говорить в синагоге. Услышав его, Акила и Прискилла приняли его иточнее объяснили ему путь Господень.

²⁶И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.

²⁷А когда он вознамерился идти в Ахаию, то братия послали к тамошним ученикам, располагая их принять его; и он, прибыв туда, много содействовал уверовавшим благодатью,

²⁷А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу;

²⁸ибо он сильно опровергал Иудеев всенародно, доказывая Писаниями, что Иисус есть Христос.

²⁸Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.