¹Пройдя через Амфиполь и Аполлонию, они пришли в Фессалонику, где была Иудейская синагога.

¹Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.

²Павел, по своему обыкновению, вошел к ним и три субботы говорил с ними из Писаний,

²И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

³открывая и доказывая им, что Христу надлежало пострадать и воскреснуть из мертвых и что Сей Христос есть Иисус, Которого я проповедую вам.

³Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.

⁴И некоторые из них уверовали и присоединились к Павлу и Силе, как из Еллинов, чтущих Бога , великое множество, так и из знатных женщин немало.

⁴И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.

⁵Но неуверовавшие Иудеи, возревновав и взяв с площади некоторых негодных людей, собрались толпою и возмущали город и, приступив к дому Иасона, домогались вывести их к народу.

⁵Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

⁶Не найдя же их, повлекли Иасона и некоторых братьев к городским начальникам, крича, что этивсесветные возмутители пришли и сюда,

⁶А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,

⁷а Иасон принял их, и все они поступают против повелений кесаря, почитая другого царем, Иисуса.

⁷Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.

⁸И встревожили народ и городских начальников, слушавших это.

⁸И смутише народ и старешине градске који ово чуше.

⁹Но сии , получив удостоверение от Иасона и прочих, отпустили их.

⁹Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

¹⁰Братия же немедленно ночью отправили Павла и Силу в Верию, куда они прибыв, пошли в синагогу Иудейскую.

¹⁰А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.

¹¹Здешние были благомысленнее Фессалоникских: они приняли слово со всем усердием, ежедневно разбирая Писания, точно ли это так.

¹¹Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

¹²И многие из них уверовали, и из Еллинских почетных женщин и из мужчин немало.

¹²Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.

¹³Но когда Фессалоникские Иудеи узнали, что и в Верии проповедано Павлом слово Божие, то пришли и туда, возбуждая и возмущая народ.

¹³А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

¹⁴Тогда братия тотчас отпустили Павла, как будто идущего к морю; а Сила и Тимофей остались там.

¹⁴А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.

¹⁵Сопровождавшие Павла проводили его до Афин и, получив приказание к Силе и Тимофею, чтобы они скорее пришли к нему, отправились.

¹⁵А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

¹⁶В ожидании их в Афинах Павел возмутился духом при виде этого города, полного идолов.

¹⁶А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

¹⁷Итак он рассуждал в синагоге с Иудеями и с чтущими Бога , и ежедневно на площади со встречающимися.

¹⁷И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

¹⁸Некоторые из эпикурейских и стоических философов стали спорить с ним; и одни говорили: „что хочет сказать этот суеслов?", а другие: „кажется, он проповедует о чужихбожествах", потому что он благовествовал им Иисуса и воскресение.

¹⁸А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.

¹⁹И, взяв его, привели в ареопаг и говорили: можем ли мы знать, что это за новое учение, проповедуемое тобою?

¹⁹Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?

²⁰Ибо что-то странное ты влагаешь в уши наши. Посему хотим знать, что это такое?

²⁰Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

²¹Афиняне же все и живущие у них иностранцы ни в чем охотнее не проводили время, как в том, чтобыговорить или слушать что - нибудь новое.

²¹А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.

²²И, став Павел среди ареопага, сказал: Афиняне! по всему вижу я, что вы как бы особенно набожны.

²²А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;

²³Ибо, проходя и осматривая ваши святыни, я нашел и жертвенник, на котором написано „неведомому Богу". Сего-то, Которого вы, не зная, чтите, я проповедую вам.

²³Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.

²⁴Бог, сотворивший мир и все, что в нем, Он, будучи Господом неба и земли, не в рукотворенных храмах живет

²⁴Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,

²⁵и не требует служения рукчеловеческих, как бы имеющий в чем-либо нужду, Сам дая всему жизнь и дыхание и все.

²⁵Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.

²⁶От одной крови Он произвел весь род человеческий для обитания по всему лицу земли, назначив предопределенные времена и пределы их обитанию,

²⁶И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

²⁷дабы они искали Бога, не ощутят ли Его и не найдут ли, хотя Он и недалеко от каждогоиз нас:

²⁷Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;

²⁸ибо мы Им живем и движемся и существуем, как и некоторые из ваших стихотворцев говорили: „мы Его и род".

²⁸Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

²⁹Итак мы, будучи родом Божиим, не должны думать, что Божество подобно золоту, или серебру, или камню, получившемуобраз от искусства и вымысла человеческого.

²⁹Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.

³⁰Итак, оставляя времена неведения, Бог ныне повелевает людям всем повсюду покаяться,

³⁰Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;

³¹ибо Он назначил день, в который будет праведно судить вселенную, посредством предопределенного Им Мужа, подав удостоверение всем, воскресив Его из мертвых.

³¹Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.

³²Услышав о воскресении мертвых, одни насмехались, а другие говорили: об этом послушаем тебя в другоевремя.

³²А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.

³³Итак Павел вышел из среды их.

³³Тако Павле отиде између њих.

³⁴Некоторые же мужи, пристав к нему, уверовали; междуними был Дионисий Ареопагит и женщина, именем Дамарь, и другие с ними.

³⁴А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.