¹Мужи братия и отцы! выслушайте теперь мое оправдание перед вами.

¹Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.

²Услышав же, что он заговорил с ними на еврейском языке, они еще более утихли. Он сказал:

²А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:

³я Иудеянин, родившийся в Тарсе Киликийском, воспитанный в сем городе при ногах Гамалиила, тщательно наставленныйв отеческом законе, ревнитель по Боге, как и все вы ныне.

³Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.

⁴Я даже до смерти гнал последователей сего учения, связывая и предавая в темницу и мужчин и женщин,

⁴Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,

⁵как засвидетельствует о мне первосвященник и все старейшины, от которых и письма взяв к братиям, живущим в Дамаске, я шел, чтобы тамошних привести в оковах в Иерусалим на истязание.

⁵Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.

⁶Когда же я был в пути и приближался к Дамаску, около полудня вдруг осиял менявеликий свет с неба.

⁶А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.

⁷Я упал на землю и услышал голос, говоривший мне: Савл, Савл! что ты гонишь Меня?

⁷И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

⁸Я отвечал: кто Ты, Господи? Он сказал мне: Я Иисус Назорей, Которого ты гонишь.

⁸А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.

⁹Бывшие же со мною свет видели, и пришли в страх; но голоса Говорившего мне не слыхали.

⁹А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.

¹⁰Тогда я сказал: Господи! что мне делать? Господь жесказал мне: встань и иди в Дамаск, и там тебе сказано будет все, что назначено тебе делать.

¹⁰А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.

¹¹А как я от славы света того лишилсязрения, то бывшие со мною за руку привели меня в Дамаск.

¹¹И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.

¹²Некто Анания, муж благочестивый по закону, одобряемый всеми Иудеями, живущими в Дамаске,

¹²А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,

¹³пришел ко мне и, подойдя, сказал мне: брат Савл! прозри. И я тотчас увидел его.

¹³Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.

¹⁴Он же сказал мне: Бог отцов наших предъизбрал тебя,чтобы ты познал волю Его, увидел Праведника и услышал глас из уст Его,

¹⁴А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:

¹⁵потому что ты будешь Ему свидетелем пред всеми людьми о том, что ты видел и слышал.

¹⁵Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.

¹⁶Итак, что ты медлишь? Встань, крестись и омой грехи твои, призвав имя Господа Иисуса,

¹⁶И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.

¹⁷Когда же я возвратился в Иерусалим и молился в храме, пришел я в исступление,

¹⁷А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,

¹⁸и увидел Его, и Он сказал мне: поспеши и выйди скорее из Иерусалима, потому что здесь не примут твоего свидетельства о Мне.

¹⁸И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.

¹⁹Я сказал: Господи! им известно, что я верующих в Тебя заключал в темницы и бил в синагогах,

¹⁹И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.

²⁰и когда проливалась кровь Стефана, свидетеля Твоего, я там стоял, одобрял убиение его и стерег одежды побивавших его.

²⁰И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.

²¹И Он сказал мне: иди; Я пошлю тебя далеко к язычникам.

²¹И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.

²²До этого слова слушали его; а за сим подняли крик, говоря: истреби от земли такого! ибо ему недолжно жить.

²²А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.

²³Между тем как они кричали, метали одежды и бросалипыль на воздух,

²³А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,

²⁴тысяченачальник повелел ввести его в крепость, приказав бичевать его, чтобы узнать, по какой причине так кричали против него.

²⁴Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.

²⁵Но когда растянули его ремнями, Павел сказал стоявшему сотнику: разве вам позволено бичевать Римского гражданина, да и без суда?

²⁵И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?

²⁶Услышав это, сотник подошел и донес тысяченачальнику, говоря: смотри, что ты хочешь делать? этот человек- Римский гражданин.

²⁶А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.

²⁷Тогда тысяченачальник, подойдя к нему, сказал: скажимне, ты Римский гражданин? Он сказал: да.

²⁷А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.

²⁸Тысяченачальник отвечал: я за большие деньги приобрел это гражданство. Павел же сказал: а я и родился в нем.

²⁸А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.

²⁹Тогда тотчас отступили от него хотевшие пытать его. А тысяченачальник, узнав, что он Римский гражданин, испугался, что связал его.

²⁹Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.

³⁰На другой день, желая достоверно узнать, в чем обвиняют его Иудеи, освободил его от оков и повелел собраться первосвященникам и всему синедриону и, выведяПавла, поставил его перед ними.

³⁰А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.