¹Через пять дней пришел первосвященник Анания со старейшинами и с некоторым ритором Тертуллом, которые жаловались правителю на Павла.

¹А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

²Когда же он был призван, то Тертулл начал обвинять его, говоря:

²А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,

³всегда и везде со всякою благодарностью признаем мы, что тебе, достопочтенный Феликс, обязаны мы многим миром, и твоемупопечению благоустроением сего народа.

³У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.

⁴Но, чтобы много не утруждать тебя, прошу тебя выслушать нас кратко, со свойственным тебе снисхождением.

⁴Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

⁵Найдя сего человека язвою общества , возбудителем мятежа между иудеями, живущими по вселенной, и представителем Назорейской ереси,

⁵Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;

⁶который отважился даже осквернить храм, мы взяли его и хотели судить его по нашему закону.

⁶Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.

⁷Но тысяченачальник Лисий, придя, с великим насилием взял его из рук наших и послал к тебе,

⁷Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,

⁸повелев и нам, обвинителям его, идти к тебе. Ты можешь сам, разобрав, узнать от него о всем том, в чем мы обвиняем его.

⁸Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.

⁹И Иудеи подтвердили, сказав, что это так.

⁹А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

¹⁰Павел же, когда правитель дал ему знакговорить, отвечал: зная, что ты многие годы справедливо судишь народ сей, я тем свободнее буду защищать мое дело.

¹⁰А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:

¹¹Ты можешь узнать, что не более двенадцати дней тому, как я пришел в Иерусалим для поклонения.

¹¹Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

¹²И ни в святилище, ни в синагогах, ни по городу они не находили меня с кем-либо спорящим или производящим народное возмущение,

¹²И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

¹³и не могут доказать того, в чем теперь обвиняют меня.

¹³Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.

¹⁴Но в том признаюсь тебе, что по учению, которое ониназывают ересью, я действительно служу Богу отцов моих , веруя всему, написанному в законе и пророках,

¹⁴Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,

¹⁵имея надежду на Бога, что будет воскресение мертвых, праведных и неправедных, чего и сами они ожидают.

¹⁵И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.

¹⁶Посему и сам подвизаюсь всегда иметь непорочную совесть пред Богом и людьми.

¹⁶А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.

¹⁷После многих лет я пришел, чтобы доставить милостыню народу моему и приношения.

¹⁷И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.

¹⁸При сем нашли меня, очистившегося в храме не с народом и не с шумом.

¹⁸У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.

¹⁹Это были некоторые Асийские Иудеи, которым надлежало бы предстать пред тебя и обвинять меня, если что имеют против меня.

¹⁹А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.

²⁰Или пусть сии самые скажут, какую нашли они во мне неправду, когда я стоял перед синедрионом,

²⁰Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

²¹разве только то одно слово, которое громко произнес я, стоя между ними, что за учение о воскресении мертвых я ныне судим вами.

²¹Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.

²²Выслушав это, Феликс отсрочил дело их, сказав: рассмотрю ваше дело, когда придет тысяченачальник Лисий, и я обстоятельноузнаю об этом учении.

²²А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.

²³А Павла приказал сотнику стеречь, но не стеснять его и не запрещать никому из его близких служить ему или приходить к нему.

²³А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

²⁴Через несколько дней Феликс, придя с Друзиллою, женою своею, Иудеянкою, призвал Павла, и слушал его о вере во Христа Иисуса.

²⁴А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.

²⁵И как он говорил о правде, о воздержании и о будущем суде, то Феликс пришел в страх и отвечал: теперь пойди, а когда найду время, позову тебя.

²⁵А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

²⁶Притом же надеялся он, что Павел даст ему денег, чтобы отпустил его: посему часто призывал его и беседовал с ним.

²⁶А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

²⁷Но по прошествии двух летна место Феликса поступил Порций Фест. Желая доставитьудовольствие Иудеям, Феликс оставил Павла в узах.

²⁷А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.