¹Агриппа сказал Павлу: позволяется тебе говорить за себя. Тогда Павел, простерши руку, стал говорить в свою защиту:

¹А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

²царь Агриппа! почитаю себя счастливым, что сегодня могузащищаться перед тобою во всем, в чем обвиняют меня Иудеи,

²За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

³тем более, что ты знаешь все обычаи и спорные мнения Иудеев. Посему прошу тебя выслушать меня великодушно.

³А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

⁴Жизнь мою от юности моей , которую сначала проводил я среди народа моего в Иерусалиме, знают все Иудеи;

⁴Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

⁵они издавна знают обо мне, если захотят свидетельствовать, что я жил фарисеем по строжайшему в нашем вероисповедании учению.

⁵Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.

⁶И ныне я стою перед судом за надежду на обетование,данное от Бога нашим отцам,

⁶И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,

⁷которого исполнение надеются увидеть наши двенадцать колен, усердно служа Богу день и ночь. За сию-то надежду, царь Агриппа, обвиняют меня Иудеи.

⁷Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

⁸Что же? Неужели вы невероятным почитаете, что Бог воскрешает мертвых?

⁸Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?

⁹Правда, и я думал, что мне должно много действовать против имени Иисуса Назорея.

⁹Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

¹⁰Это я и делал в Иерусалиме: получив власть от первосвященников, я многих святых заключал в темницы, и, когда убивали их, я подавал на то голос;

¹⁰Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.

¹¹и по всем синагогам я многократно мучил их и принуждал хулить Иисуса и, в чрезмерной против них ярости, преследовал даже и в чужих городах.

¹¹И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.

¹²Для сего, идя в Дамаск со властью и поручением от первосвященников,

¹²За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,

¹³среди дня на дороге я увидел, государь, с неба свет,превосходящий солнечное сияние, осиявший меня и шедших со мною.

¹³У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

¹⁴Все мы упали на землю, и я услышал голос, говоривший мне на еврейском языке: Савл, Савл! что ты гонишь Меня? Трудно тебе идти против рожна.

¹⁴А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

¹⁵Я сказал: кто Ты, Господи? Он сказал: „Я Иисус, Которого ты гонишь.

¹⁵А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;

¹⁶Но встань и стань на ноги твои; ибо Я для того и явился тебе, чтобы поставить тебя служителем и свидетелем того, что ты видел и что Я открою тебе,

¹⁶Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,

¹⁷избавляя тебя от народа Иудейского и от язычников, к которым Я теперь посылаю тебя

¹⁷Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,

¹⁸открыть глаза им, чтобы они обратились от тьмы к свету и от власти сатаны к Богу, и верою в Меня получили прощение грехов и жребий с освященными".

¹⁸Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.

¹⁹Поэтому, царь Агриппа, я не воспротивился небесному видению,

¹⁹Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;

²⁰но сперва жителям Дамаска и Иерусалима, потом всей земле Иудейской и язычникам проповедывал, чтобы они покаялись и обратились к Богу, делая дела, достойные покаяния.

²⁰Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.

²¹За это схватили меня Иудеи в храме и покушались растерзать.

²¹Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.

²²Но, получив помощь от Бога, я до сего дня стою, свидетельствуя малому и великому, ничего не говоря, кроме того, о чем пророки и Моисей говорили, что это будет,

²²Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

²³то есть что Христос имел пострадать и, восстав первый из мертвых, возвестить свет народу(Иудейскому) и язычникам.

²³Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.

²⁴Когда он так защищался, Фест громким голосом сказал:безумствуешь ты, Павел! большая ученость доводит тебя до сумасшествия.

²⁴А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

²⁵Нет, достопочтенный Фест, сказал он, я не безумствую, но говорю слова истины и здравого смысла.

²⁵А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.

²⁶Ибо знает об этом царь, перед которым и говорю смело. Я отнюдь не верю, чтобы от него было что-нибудь из сегоскрыто; ибо это не в углу происходило.

²⁶Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.

²⁷Веришь ли, царь Агриппа, пророкам? Знаю, что веришь.

²⁷Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.

²⁸Агриппа сказал Павлу: ты немного не убеждаешь менясделаться Христианином.

²⁸А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

²⁹Павел сказал: молил бы я Бога, чтобы мало ли, много ли, не только ты, но и все, слушающие меня сегодня, сделались такими, как я, кроме этих уз.

²⁹А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.

³⁰Когда он сказал это, царь и правитель, Вереника и сидевшие с ними встали;

³⁰И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,

³¹и, отойдя в сторону, говорили между собою, что этот человек ничего, достойного смерти или уз, не делает.

³¹И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

³²И сказал Агриппа Фесту: можно было бы освободить этого человека, если бы он не потребовал суда у кесаря. Посему и решился правитель послать его к кесарю.

³²А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.