¹Когда они говорили к народу, к ним приступили священники и начальники стражи при храме и саддукеи,

¹А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

²досадуя на то, что они учат народ и проповедуют в Иисусе воскресение из мертвых;

²И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

³и наложили на них руки и отдали их под стражу до утра; ибо уже был вечер.

³И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.

⁴Многие же из слушавших слово уверовали; и было число таковых людей около пяти тысяч.

⁴А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

⁵На другой день собрались в Иерусалим начальники их и старейшины, и книжники,

⁵А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,

⁶и Анна первосвященник, и Каиафа, и Иоанн, и Александр,и прочие из рода первосвященнического;

⁶А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;

⁷и, поставив их посреди, спрашивали: какою силою или каким именем вы сделали это?

⁷И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

⁸Тогда Петр, исполнившись Духа Святаго, сказал им: начальники народа и старейшины Израильские!

⁸Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!

⁹Если от нас сегодня требуют ответа вблагодеянии человеку немощному, как он исцелен,

⁹Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:

¹⁰то да будет известно всем вам и всему народу Израильскому, что именем Иисуса Христа Назорея, Которого вы распяли, Которого Бог воскресил из мертвых, Им поставлен он перед вами здрав.

¹⁰Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.

¹¹Он есть камень, пренебреженный вами зиждущими, носделавшийся главою угла, и нет ни в ком ином спасения,

¹¹Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;

¹²ибо нет другого имени под небом, данного человекам, которым надлежало бы нам спастись.

¹²Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.

¹³Видя смелость Петра и Иоанна и приметив, что они люди некнижные и простые, они удивлялись, между тем узнавали их, что они были с Иисусом;

¹³А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.

¹⁴видя же исцеленного человека, стоящего с ними, ничего не могли сказать вопреки.

¹⁴А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

¹⁵И, приказав им выйти вон из синедриона, рассуждали между собою,

¹⁵Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог

¹⁶говоря: что нам делать с этими людьми? Ибо всем,живущим в Иерусалиме, известно, что ими сделано явное чудо, и мы не можем отвергнуть сего ;

¹⁶Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

¹⁷но, чтобы более не разгласилось это в народе, с угрозою запретим им, чтобы не говорили об имени сем никому из людей.

¹⁷Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.

¹⁸И, призвав их, приказали им отнюдь не говорить и не учить о имени Иисуса.

¹⁸И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

¹⁹Но Петр и Иоанн сказали им в ответ: судите, справедливо ли пред Богом слушатьвас более, нежели Бога?

¹⁹Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

²⁰Мы не можем не говорить того, что видели и слышали.

²⁰Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.

²¹Они же, пригрозив, отпустили их, не находя возможности наказать их, по причине народа; потому что все прославляли Бога за происшедшее.

²¹А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.

²²Ибо лет более сорока было тому человеку, над которым сделалось сие чудо исцеления.

²²Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.

²³Быв отпущены, они пришли к своим и пересказали, что говорили им первосвященники и старейшины.

²³А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.

²⁴Они же, выслушав, единодушно возвысили голос к Богу и сказали: Владыко Боже, сотворивший небо и землю и море и все, что в них!

²⁴А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

²⁵Ты устами отца нашего Давида, раба Твоего, сказал Духом Святым: что мятутся язычники, и народы замышляют тщетное?

²⁵Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?

²⁶Восстали цари земные, и князи собрались вместе на Господа и на Христа Его.

²⁶Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.

²⁷Ибо поистине собрались в городе сем на Святаго Сына Твоего Иисуса, помазанного Тобою, Ирод и Понтий Пилат с язычниками и народом Израильским,

²⁷Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,

²⁸чтобы сделать то, чему быть предопределила рука Твоя и совет Твой.

²⁸Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.

²⁹И ныне, Господи, воззри на угрозы их, и дай рабам Твоим со всею смелостью говорить слово Твое,

²⁹И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;

³⁰тогда как Ты простираешь руку Твою на исцеления и насоделание знамений и чудес именем Святаго Сына Твоего Иисуса.

³⁰И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.

³¹И, по молитве их, поколебалось место, где они были собраны, и исполнились все Духа Святаго, и говорили слово Божие с дерзновением.

³¹И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.

³²У множества же уверовавших было одно сердце и однадуша; и никто ничего из имения своего не называл своим, но все у них было общее.

³²А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

³³Апостолы же с великою силою свидетельствовали о воскресении Господа Иисуса Христа; и великая благодать была на всех их.

³³И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:

³⁴Не было между ними никого нуждающегося; ибо все,которые владели землями или домами, продавая их, приносили цену проданного

³⁴Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,

³⁵и полагали к ногам Апостолов; и каждому давалось, в чем кто имел нужду.

³⁵И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

³⁶Так Иосия, прозванный от Апостолов Варнавою, что значит - сын утешения, левит, родом Кипрянин,

³⁶А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,

³⁷у которого была своя земля, продав ее, принес деньги и положил к ногам Апостолов.

³⁷Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.