¹Некоторый же муж, именем Анания, с женою своею Сапфирою, продав имение,

¹А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

²утаил из цены, с ведома и жены своей, а некоторую часть принес и положил к ногам Апостолов.

²И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.

³Но Петр сказал: Анания! Для чего ты допустил сатане вложить всердце твое мысль солгать Духу Святому и утаить изцены земли?

³А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

⁴Чем ты владел, не твое ли было, и приобретенное продажею не в твоей ли власти находилось? Для чего ты положил это в сердце твоем? Ты солгал не человекам, а Богу.

⁴Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.

⁵Услышав сии слова, Анания пал бездыханен; и великий страх объял всех, слышавших это.

⁵А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

⁶И встав, юноши приготовили его к погребению и, вынеся, похоронили.

⁶А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

⁷Часа через три после сего пришла и жена его, не зная о случившемся.

⁷А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

⁸Петр же спросил ее: скажи мне, за столько ли продали вы землю? Она сказала: да, застолько.

⁸А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.

⁹Но Петр сказал ей: что это согласились вы искусить Духа Господня? вот, входят в двери погребавшие мужа твоего; и тебя вынесут.

⁹А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.

¹⁰Вдруг она упала у ног его и испустила дух. И юноши, войдя, нашли ее мертвою и, вынеся, похоронили подле мужа ее.

¹⁰И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.

¹¹И великий страх объял всю церковь и всех слышавших это.

¹¹И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

¹²Руками же Апостолов совершались в народе многиезнамения и чудеса; и все единодушно пребывали в притвореСоломоновом.

¹²А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.

¹³Из посторонних же никто не смел пристать к ним, а народ прославлял их.

¹³А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.

¹⁴Верующих же более и более присоединялось к Господу, множество мужчин и женщин,

¹⁴А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,

¹⁵так что выносили больных на улицы и полагали на постелях и кроватях, дабы хотя тень проходящего Петра осенила кого из них.

¹⁵Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.

¹⁶Сходились также в Иерусалим многие из окрестных городов, неся больных и нечистыми духами одержимых, которые и исцелялись все.

¹⁶А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

¹⁷Первосвященник же и с ним все, принадлежавшие к ересисаддукейской, исполнились зависти,

¹⁷Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

¹⁸и наложили руки свои на Апостолов, и заключили их в народную темницу.

¹⁸И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

¹⁹Но Ангел Господень ночью отворил двери темницы и, выведя их, сказал:

¹⁹А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

²⁰идите и, став в храме, говорите народу все сии слова жизни.

²⁰Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.

²¹Они, выслушав, вошли утром в храм и учили. Между тем первосвященник и которые с ним, придя, созвали синедрион и всех старейшин из сынов Израилевых и послали в темницу привести Апостолов .

²¹А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.

²²Но служители, придя, не нашли их в темнице и, возвратившись, донесли,

²²А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

²³говоря: темницу мы нашли запертою со всею предосторожностью и стражей стоящими перед дверями; но, отворив, не нашли в ней никого.

²³Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.

²⁴Когда услышали эти слова первосвященник, начальник стражи и прочие первосвященники, недоумевали, что бы это значило.

²⁴А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

²⁵Пришел же некто и донес им, говоря: вот, мужи, которых вы заключили в темницу, стоят в храме и учат народ.

²⁵А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

²⁶Тогда начальник стражи пошел со служителями и привел их без принуждения, потому что боялись народа, чтобы не побили их камнями.

²⁶Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

²⁷Приведя же их, поставили в синедрионе; и спросил их первосвященник, говоря:

²⁷А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

²⁸не запретили ли мы вам накрепко учить о имени сем? и вот, вы наполнили Иерусалим учением вашим и хотите навести на нас кровь Того Человека.

²⁸Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.

²⁹Петр же и Апостолы в ответ сказали: должно повиноваться больше Богу, нежели человекам.

²⁹А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.

³⁰Бог отцов наших воскресил Иисуса, Которого вы умертвили, повесив на древе.

³⁰Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.

³¹Его возвысил Бог десницею Своею в Начальника и Спасителя, дабы дать Израилю покаяние и прощение грехов.

³¹Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.

³²Свидетели Ему в сем мы и Дух Святый, Которого Бог дал повинующимся Ему.

³²И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.

³³Слышав это, они разрывались от гнева и умышляли умертвить их.

³³А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

³⁴Встав же в синедрионе, некто фарисей, именем Гамалиил, законоучитель, уважаемый всем народом, приказал вывести Апостолов на короткое время,

³⁴Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,

³⁵а им сказал: мужи Израильские! подумайте сами с собою о людях сих, что вам с ними делать.

³⁵Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

³⁶Ибо незадолго перед сим явился Февда, выдавая себя за кого-то великого, и к нему пристало около четырехсот человек; но он был убит, и все, которые слушались его, рассеялись и исчезли.

³⁶Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

³⁷После него во время переписи явился Иуда Галилеянин и увлек за собою довольно народа; но он погиб, и все, которые слушались его, рассыпались.

³⁷Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

³⁸И ныне, говорю вам, отстаньте от людей сих и оставьте их; ибо если это предприятие и это дело - от человеков, то оно разрушится,

³⁸И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.

³⁹а если от Бога, то вы не можете разрушить его; берегитесь , чтобы вам не оказаться и богопротивниками.

³⁹Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

⁴⁰Они послушались его; и, призвав Апостолов, били их и, запретив им говорить о имени Иисуса, отпустилиих.

⁴⁰Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

⁴¹Они же пошли из синедриона, радуясь, что за имя Господа Иисуса удостоились принять бесчестие.

⁴¹А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

⁴²И всякий день в храме и по домам не переставали учить и благовествовать об Иисусе Христе.

⁴²А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.