¹Тогда сказал первосвященник: так ли это?

¹А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

²Но он сказал: мужи братия и отцы! послушайте. Бог славы явился отцу нашему Аврааму в Месопотамии, прежде переселения его в Харран,

²А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,

³и сказал ему: выйди из земли твоей и из родства твоего и из дома отца твоего, и пойди в землю, которую покажу тебе.

³И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

⁴Тогда он вышел из земли Халдейской и поселился вХарране; а оттуда, по смерти отца его, переселил его Бог в сию землю, в которой вы ныне живете.

⁴Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

⁵И не дал ему на ней наследства ни на стопу ноги, а обещал дать ее во владение ему и потомству его по нем, когда еще был он бездетен.

⁵И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

⁶И сказал ему Бог, что потомки его будут переселенцами в чужой земле и будут впорабощении и притеснении лет четыреста.

⁶Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

⁷Но Я, сказал Бог, произведу суд над тем народом, у которого они будут в порабощении; и после того они выйдут и будут служить Мне на сем месте.

⁷И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.

⁸И дал ему завет обрезания. По сем родил он Исаака и обрезал его в восьмой день; а Исаак родил Иакова, Иаков же двенадцать патриархов.

⁸И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

⁹Патриархи, по зависти, продали Иосифа в Египет; но Бог был с ним,

⁹И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

¹⁰и избавил его от всех скорбей его, и даровал мудрость ему и благоволение царя Египетского фараона, который и поставил его начальником над Египтом и над всем домом своим.

¹⁰И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.

¹¹И пришел голод и великая скорбь на всю землю Египетскую и Ханаанскую, и отцы наши не находили пропитания.

¹¹А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

¹²Иаков же, услышав, что есть хлеб в Египте, послал туда отцов наших в первый раз.

¹²А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.

¹³А когда они пришли во второй раз, Иосиф открылся братьям своим, и известен стал фараону род Иосифов.

¹³И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

¹⁴Иосиф, послав, призвал отца своего Иакова и все родство свое, душ семьдесят пять.

¹⁴А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

¹⁵Иаков перешел в Египет, и скончался сам и отцы наши;

¹⁵И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.

¹⁶и перенесены были в Сихем и положены во гробе, который купил Авраам ценою серебра у сынов Еммора Сихемова.

¹⁶И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

¹⁷А по мере, как приближалось время исполниться обетованию, о котором клялся Бог Аврааму, народ возрастал и умножался в Египте,

¹⁷И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

¹⁸до тех пор, как восстал иной царь, который не знал Иосифа.

¹⁸Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

¹⁹Сей, ухищряясь против рода нашего, притеснял отцов наших, принуждая их бросать детей своих, чтобы неоставались в живых.

¹⁹Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

²⁰В это время родился Моисей, и был прекрасен пред Богом. Три месяца он был питаем в доме отца своего.

²⁰У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.

²¹А когда был брошен, взяла его дочь фараонова и воспитала его у себя, как сына.

²¹А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

²²И научен был Моисей всей мудростиЕгипетской, и был силен в словах и делах.

²²И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

²³Когда же исполнилось ему сорок лет, пришло ему на сердце посетить братьев своих, сынов Израилевых.

²³А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

²⁴И, увидев одного из них обижаемого, вступился и отмстил за оскорбленного, поразив Египтянина.

²⁴И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

²⁵Он думал, поймут братья его, что Бог рукою его дает им спасение; но они не поняли.

²⁵Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

²⁶На следующий день, когда некоторые из них дрались, он явился и склонял их к миру, говоря: вы братья; зачемобижаете друг друга?

²⁶А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

²⁷Но обижающий ближнего оттолкнул его, сказав: кто тебя поставил начальником и судьею над нами?

²⁷А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

²⁸Не хочешь ли ты убить и меня, как вчера убил Египтянина?

²⁸Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

²⁹От сих слов Моисей убежал и сделался пришельцем в земле Мадиамской, где родились от него два сына.

²⁹А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

³⁰По исполнении сорока лет явился ему в пустыне горы Синая Ангел Господень в пламени горящеготернового куста.

³⁰И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

³¹Моисей, увидев, дивился видению; а когда подходилрассмотреть, был к нему глас Господень:

³¹А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

³²Я Бог отцов твоих, Бог Авраама и Бог Исаака и Бог Иакова. Моисей, объятый трепетом, не смел смотреть.

³²Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.

³³И сказал ему Господь: сними обувь с ног твоих, ибо место, на котором ты стоишь, есть земля святая.

³³А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.

³⁴Я вижу притеснение народа Моего в Египте, и слышу стенание его, и нисшел избавить его: итак пойди, Я пошлю тебя в Египет.

³⁴Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

³⁵Сего Моисея, которого они отвергли, сказав: кто тебяпоставил начальником и судьею? сего Бог чрез Ангела, явившегося ему в терновом кусте, послал начальником и избавителем.

³⁵Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

³⁶Сей вывел их, сотворив чудеса и знамения в земле Египетской, и в Чермном море, и в пустыне в продолжениесорока лет.

³⁶Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

³⁷Это тот Моисей, который сказал сынамИзраилевым: Пророка воздвигнет вам Господь Бог ваш из братьев ваших, как меня; Его слушайте.

³⁷Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

³⁸Это тот, который был в собрании в пустыне с Ангелом, говорившим ему на горе Синае, и с отцами нашими, и который принял живые слова, чтобы передать нам,

³⁸Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;

³⁹которому отцы наши не хотели быть послушными, но отринули его и обратились сердцами своими к Египту,

³⁹Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

⁴⁰сказав Аарону: сделай нам богов, которые предшествовали бы нам; ибо с Моисеем, который вывел нас из земли Египетской, не знаем, что случилось.

⁴⁰Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.

⁴¹И сделали в те дни тельца, и принесли жертву идолу, и веселились перед делом рук своих.

⁴¹И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

⁴²Бог же отвратился и оставил их служить воинству небесному, как написано в книге пророков: дом Израилев! приносили ли вы Мне заколения и жертвы в продолжение сорока лет в пустыне?

⁴²А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

⁴³Вы приняли скинию Молохову и звезду бога вашего Ремфана, изображения, которые вы сделали, чтобы поклоняться им: и Я переселю вас далее Вавилона.

⁴³И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

⁴⁴Скиния свидетельства была у отцов наших в пустыне,как повелел Говоривший Моисею сделать ее по образцу, им виденному.

⁴⁴Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;

⁴⁵Отцы наши с Иисусом, взяв ее, внесли во владения народов, изгнанных Богом от лица отцов наших. Так было до дней Давида.

⁴⁵Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,

⁴⁶Сей обрел благодать пред Богом и молил, чтобы найти жилище Богу Иакова.

⁴⁶Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.

⁴⁷Соломон же построил Ему дом.

⁴⁷А Соломун Му начини кућу.

⁴⁸Но Всевышний не в рукотворенных храмах живет, какговорит пророк:

⁴⁸Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

⁴⁹Небо - престол Мой, и земля - подножие ног Моих. Какой дом созиждете Мне, говорит Господь, или какое место дляпокоя Моего?

⁴⁹Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?

⁵⁰Не Моя ли рука сотворила все сие?

⁵⁰Не створи ли рука моја све ово?

⁵¹Жестоковыйные! люди с необрезанным сердцем и ушами! вы всегда противитесь Духу Святому, как отцы ваши, так и вы.

⁵¹Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.

⁵²Кого из пророков не гнали отцы ваши? Они убилипредвозвестивших пришествие Праведника, Которого предателями и убийцами сделались ныне вы, -

⁵²Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;

⁵³вы, которые приняли закон при служении Ангелов и несохранили.

⁵³Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

⁵⁴Слушая сие, они рвались сердцами своими и скрежетали на него зубами.

⁵⁴Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

⁵⁵Стефан же, будучи исполнен Духа Святаго, воззрев на небо, увидел славу Божию и Иисуса, стоящего одесную Бога,

⁵⁵А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

⁵⁶и сказал: вот, я вижу небеса отверстые и Сына Человеческого, стоящего одесную Бога.

⁵⁶И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.

⁵⁷Но они, закричав громким голосом, затыкали уши свои,и единодушно устремились на него,

⁵⁷А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

⁵⁸и, выведя за город, стали побивать его камнями. Свидетели же положили свои одежды у ног юноши, именем Савла,

⁵⁸И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

⁵⁹и побивали камнями Стефана, который молился и говорил: Господи Иисусе! приимидух мой.

⁵⁹И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.

⁶⁰И, преклонив колени, воскликнул громким голосом: Господи! не вмени им греха сего. И, сказав сие, почил.

⁶⁰Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.