1Савл же одобрял убиение его. В тедни произошло великое гонение на церковь в Иерусалиме; ивсе, кроме Апостолов, рассеялись по разным местам Иудеи и Самарии.
1Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
2Стефана же погребли мужи благоговейные, и сделаливеликий плач по нем.
2А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
3А Савл терзал церковь, входя в домы и влача мужчин и женщин, отдавал в темницу.
3А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
4Между тем рассеявшиеся ходили и благовествовали слово.
4А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
5Так Филипп пришел в город Самарийский и проповедывалим Христа.
5А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
6Народ единодушно внимал тому, что говорил Филипп, слыша и видя, какие он творил чудеса.
6А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
7Ибо нечистые духи из многих, одержимых ими, выходили с великим воплем, а многие расслабленные и хромые исцелялись.
7Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
8И была радость великая в том городе.
8И би велика радост у граду оном.
9Находился же в городе некоторый муж, именем Симон, который перед тем волхвовал и изумлял народ Самарийский, выдавая себя закого-то великого.
9А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
10Ему внимали все, от малого до большого, говоря: сей есть великая сила Божия.
10На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
11А внимали ему потому, что он немалое время изумлял их волхвованиями.
11А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
12Но, когда поверили Филиппу, благовествующему о Царствии Божием и о имени Иисуса Христа, то крестились и мужчины иженщины.
12Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
13Уверовал и сам Симон и, крестившись, не отходил от Филиппа; и, видя совершающиеся великие силы и знамения, изумлялся.
13Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
14Находившиеся в Иерусалиме Апостолы, услышав, что Самаряне приняли слово Божие, послали к ним Петра и Иоанна,
14А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
15которые, придя, помолились о них, чтобы они приняли Духа Святаго.
15Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
16Ибо Он не сходил еще ни на одного из них, а только были они крещены во имя Господа Иисуса.
16Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
17Тогда возложили руки на них, и они приняли Духа Святаго.
17Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
18Симон же, увидев, что через возложение рук Апостольских подается Дух Святый, принес им деньги,
18А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
19говоря: дайте и мне власть сию, чтобы тот, на кого я возложу руки, получал Духа Святаго.
19Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
20Но Петр сказал ему: серебро твое да будет в погибель с тобою, потому что ты помыслил дар Божий получить за деньги.
20А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
21Нет тебе в сем части и жребия, ибо сердце твое неправо пред Богом.
21Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
22Итак покайся в сем грехе твоем, и молись Богу: может быть, опустится тебе помысел сердца твоего;
22Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
23ибо вижу тебя исполненного горькой желчи и в узахнеправды.
23Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
24Симон же сказал в ответ: помолитесь вы за меня Господу, дабы не постигло меня ничто из сказанного вами.
24А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
25Они же, засвидетельствовав и проповедав слово Господне, обратно пошли в Иерусалим и во многих селениях Самарийских проповедали Евангелие.
25Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
26А Филиппу Ангел Господень сказал: встань и иди на полдень, на дорогу, идущую из Иерусалима в Газу, на ту, которая пуста.
26А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
27Он встал и пошел. И вот, муж Ефиоплянин, евнух, вельможа Кандакии, царицы Ефиопской, хранитель всех сокровищ ее, приезжавший в Иерусалим для поклонения,
27И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
28возвращался и, сидя на колесницесвоей, читал пророка Исаию.
28Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
29Дух сказал Филиппу: подойди и пристань к сей колеснице.
29А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
30Филипп подошел и, услышав, что он читает пророка Исаию, сказал: разумеешь ли, что читаешь?
30А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
31Он сказал: как могу разуметь, если кто не наставит меня? и попросил Филиппа взойти и сесть с ним.
31А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
32А место из Писания, которое он читал, было сие: как овца, веден был Он на заклание, и, как агнец пред стригущим его безгласен, так Он не отверзает уст Своих.
32А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
33В уничижении Его суд Его совершился. Но род Его кто разъяснит? ибо вземлется от земли жизнь Его.
33У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
34Евнух же сказал Филиппу: прошу тебя сказать : о ком пророк говорит это? о себе ли, или о ком другом?
34Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
35Филипп отверз уста свои и, начав от сего Писания, благовествовал ему об Иисусе.
35А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
36Между тем, продолжая путь, они приехали к воде; и евнух сказал: вот вода; что препятствуетмне креститься?
36Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
37Филипп же сказал ему: если веруешь от всего сердца, можно. Он сказал в ответ: верую, что Иисус Христос есть Сын Божий.
37А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
38И приказал остановить колесницу, и сошли оба в воду, Филипп и евнух; и крестил его.
38И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39Когда же они вышли из воды, Дух Святый сошел на евнуха, а Филиппа восхитил Ангел Господень, и евнух уже не видел его, и продолжал путь, радуясь.
39А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
40А Филипп оказался в Азоте и, проходя, благовествовал всем городам, пока пришел в Кесарию.
40А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.