¹Савл же, еще дыша угрозами и убийством на учеников Господа, пришел к первосвященнику

¹А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,

²и выпросил у него письма в Дамаск к синагогам, чтобы, кого найдет последующих сему учению, и мужчин и женщин, связав, приводить в Иерусалим.

²И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

³Когда же он шел и приближался к Дамаску, внезапно осиял его свет с неба.

³А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,

⁴Он упал на землю и услышал голос, говорящий ему: Савл, Савл! что ты гонишь Меня?

⁴И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

⁵Он сказал: кто Ты, Господи? Господь же сказал: Я Иисус, Которого ты гонишь. Трудно тебе идти против рожна.

⁵А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

⁶Он в трепете и ужасе сказал: Господи! что повелишь мне делать? и Господь сказал ему: встань и иди в город; и сказано будет тебе, что тебе надобно делать.

⁶А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

⁷Люди же, шедшие с ним, стояли в оцепенении, слыша голос, а никого не видя.

⁷А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

⁸Савл встал с земли, и с открытыми глазами никого не видел. И повели его за руки, и привели в Дамаск.

⁸А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

⁹И три дня он не видел, и не ел, и не пил.

⁹И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

¹⁰В Дамаске был один ученик, именем Анания; и Господь в видении сказал ему: Анания! Он сказал: я, Господи.

¹⁰А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

¹¹Господь же сказал ему: встань и пойди на улицу, так называемую Прямую, и спроси в Иудином доме Тарсянина, по имени Савла; он теперь молится,

¹¹А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

¹²и видел в видении мужа, именем Ананию, пришедшего к нему и возложившего на него руку, чтобы он прозрел.

¹²И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.

¹³Анания отвечал: Господи! я слышал от многих о сем человеке, сколько зла сделал он святым Твоим в Иерусалиме;

¹³А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;

¹⁴и здесь имеет от первосвященников власть вязать всех, призывающих имя Твое.

¹⁴И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.

¹⁵Но Господь сказал ему: иди, ибо он есть Мой избранный сосуд, чтобы возвещать имя Мое перед народами и царями и сынами Израилевыми.

¹⁵А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

¹⁶И Я покажу ему, сколько он должен пострадать за имя Мое.

¹⁶А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

¹⁷Анания пошел и вошел в дом и, возложив на него руки, сказал: брат Савл! Господь Иисус, явившийся тебе на пути, которым ты шел, послал меня, чтобы ты прозрел и исполнился Святаго Духа.

¹⁷И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.

¹⁸И тотчас как бы чешуя отпала от глаз его, и вдруг он прозрел; и, встав, крестился,

¹⁸И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

¹⁹и, приняв пищи, укрепился. И был Савл несколько дней с учениками в Дамаске.

¹⁹И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.

²⁰И тотчас стал проповедывать в синагогах об Иисусе, что Он есть Сын Божий.

²⁰И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.

²¹И все слышавшие дивились и говорили: не тот ли это самый, который гнал в Иерусалиме призывающих имя сие? да и сюда за тем пришел, чтобы вязать их и вести к первосвященникам.

²¹А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.

²²А Савл более и более укреплялся и приводил в замешательство Иудеев, живущих в Дамаске, доказывая, что Сей есть Христос.

²²А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

²³Когда же прошло довольно времени, Иудеи согласились убить его.

²³А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

²⁴Но Савл узнал об этом умысле их. А они день и ночь стерегли у ворот, чтобы убить его.

²⁴Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

²⁵Ученики же ночью, взяв его, спустили по стене в корзине.

²⁵А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

²⁶Савл прибыл в Иерусалим и старался пристать к ученикам; но все боялись его, не веря, что он ученик.

²⁶А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.

²⁷Варнава же, взяв его, пришел к Апостолам и рассказал им, как на пути он видел Господа, и что говорил ему Господь, и как он в Дамаске смелопроповедывал во имя Иисуса.

²⁷А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.

²⁸И пребывал он с ними, входя и исходя, в Иерусалиме, и смело проповедывал во имяГоспода Иисуса.

²⁸И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.

²⁹Говорил также и состязался с Еллинистами; а онипокушались убить его.

²⁹И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.

³⁰Братия, узнав о сем , отправили его в Кесарию ипрепроводили в Тарс.

³⁰А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

³¹Церкви же по всей Иудее, Галилее и Самарии были в покое, назидаясь и ходя встрахе Господнем; и, при утешении от Святаго Духа, умножались.

³¹А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.

³²Случилось, что Петр, обходя всех, пришел и к святым, живущим в Лидде.

³²И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

³³Там нашел он одного человека, именем Энея, который восемь уже лет лежал в постели в расслаблении.

³³И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.

³⁴Петр сказал ему: Эней! исцеляет тебя Иисус Христос; встань с постели твоей. И он тотчас встал.

³⁴И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

³⁵И видели его все, живущие в Лидде и в Сароне, которые и обратились к Господу.

³⁵И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

³⁶В Иоппии находилась одна ученица, именем Тавифа, что значит: „серна"; она была исполнена добрых дел и творила много милостынь.

³⁶А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.

³⁷Случилось в те дни, что она занемогла и умерла. Ееомыли и положили в горнице.

³⁷И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

³⁸А как Лидда была близ Иоппии, то ученики, услышав,что Петр находится там, послали к нему двух человек просить, чтобы он не замедлил придти к ним.

³⁸А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

³⁹Петр, встав, пошел с ними; и когда он прибыл, ввели его в горницу, и все вдовицы со слезами предстали перед ним, показывая рубашки и платья, какие делала Серна, живя с ними.

³⁹А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

⁴⁰Петр выслал всех вон и, преклонив колени, помолился, и, обратившись к телу, сказал: Тавифа! встань. И она открыла глаза свои и, увидев Петра, села.

⁴⁰А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.

⁴¹Он, подав ей руку, поднял ее, и, призвав святых и вдовиц, поставил ее перед ними живою.

⁴¹Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

⁴²Это сделалось известным по всей Иоппии, и многие уверовали в Господа.

⁴²И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.

⁴³И довольно дней пробыл он в Иоппии у некоторого Симона кожевника.

⁴³И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.