¹Горе беспечным на Сионе и надеющимся на гору Самарийскую именитым первенствующего народа, к которым приходит дом Израиля!

¹Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.

²Пройдите в Калне и посмотрите, оттуда перейдите в Емаф великий и спуститесь в Геф Филистимский: не лучше ли они сих царств? не обширнее ли пределы их пределов ваших?

²Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?

³Вы, которые день бедствия считаете далеким и приближаете торжество насилия, –

³Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;

⁴вы, которые лежите на ложах из слоновой кости и нежитесь на постелях ваших, едите лучших овнов из стада и тельцов с тучногопастбища,

⁴Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;

⁵поете под звуки гуслей, думая, что владеете музыкальным орудием,как Давид,

⁵Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;

⁶пьете из чаш вино, мажетесь наилучшими мастями, и не болезнуете о бедствии Иосифа!

⁶Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.

⁷За то ныне пойдут они в плен во главе пленных, икончится ликование изнеженных.

⁷Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.

⁸Клянется Господь Бог Самим Собою, и так говорит Господь Бог Саваоф: гнушаюсь высокомерием Иакова и ненавижу чертоги его, и предам город и все, что наполняет его.

⁸Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.

⁹И будет: если в каком доме останется десять человек, то умрут иони,

⁹И ако десет људи остане у једној кући, умреће.

¹⁰и возьмет их родственник их или сожигатель, чтобы вынести кости ихиз дома, и скажет находящемуся при доме: есть ли еще у тебя кто? Тот ответит: нет никого. Искажет сей: молчи! ибо нельзя упоминать имени Господня.

¹⁰И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.

¹¹Ибо вот, Господь даст повеление и поразит большие дома расселинами, а малые дома – трещинами.

¹¹Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.

¹²Бегают ли кони по скале? можно ли распахивать ее волами? Вы между тем суд превращаете в яд и плод правды в горечь;

¹²Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.

¹³вы, которые восхищаетесь ничтожными вещами и говорите: „не своею ли силою мы приобрели себе могущество?"

¹³Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?

¹⁴Вот Я, говорит Господь Бог Саваоф, воздвигну народ против вас, дом Израилев, и будут теснить вас от входа в Емаф до потока в пустыне.

¹⁴Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.