¹В третий год царствования Иоакима, царя Иудейского, пришелНавуходоносор, царь Вавилонский, к Иерусалиму и осадил его.

¹Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га.

²И предал Господь в руку его Иоакима, царя Иудейского, и частьсосудов дома Божия, и он отправил их в землю Сеннаар, в дом бога своего,и внес эти сосуды в сокровищницу бога своего.

²И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог.

³И сказал царь Асфеназу, начальнику евнухов своих, чтобы он из сынов Израилевых, из рода царского и княжеского, привел

³И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова,

⁴отроков, у которых нет никакого телесного недостатка, красивых видом, и понятливых для всякой науки, и разумеющих науки, и смышленых и годных служить в чертогах царских, и чтобы научил их книгам и языку Халдейскому.

⁴Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски.

⁵И назначил им царь ежедневную пищу с царского стола и вино, котороесам пил, и велел воспитывать их три года, по истечениикоторых они должны были предстать пред царя.

⁵И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем.

⁶Между ними были из сынов Иудиных Даниил, Анания, Мисаил и Азария.

⁶А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.

⁷И переименовал их начальник евнухов – Даниила Валтасаром, АнаниюСедрахом, Мисаила Мисахом и Азарию Авденаго.

⁷А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.

⁸Даниил положил в сердце своем не оскверняться яствами со стола царского и вином, какое пьет царь, и потому просил начальника евнухов о том, чтобы не оскверняться ему.

⁸Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни.

⁹Бог даровал Даниилу милость и благорасположение начальника евнухов;

⁹И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима.

¹⁰и начальник евнухов сказал Даниилу: боюсь я господина моего, царя, который сам назначил вам пищу и питье; если он увидит лица ваши худощавее, нежели у отроков, сверстников ваших, то вы сделаете голову мою виновноюперед царем.

¹⁰И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?

¹¹Тогда сказал Даниил Амелсару, которого начальник евнухов приставил к Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии:

¹¹А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

¹²сделай опыт над рабами твоими в течение десяти дней; пусть дают нам в пищу овощи и воду для питья;

¹²Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо.

¹³и потом пусть явятся перед тобою лица наши и лица тех отроков, которые питаются царскою пищею, и затем поступай с рабами твоими, как увидишь.

¹³Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.

¹⁴Он послушался их в этом и испытывал их десять дней.

¹⁴И послуша их у том, и огледа их за десет дана.

¹⁵По истечении же десяти дней лица их оказались красивее, и теломони были полнее всех тех отроков, которые питались царскими яствами.

¹⁵А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело.

¹⁶Тогда Амелсар брал их кушанье и вино для питья и давал им овощи.

¹⁶И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.

¹⁷И даровал Бог четырем сим отрокам знание и разумение всякой книги и мудрости, а Даниилу еще даровал разуметь и всякие видения и сны.

¹⁷И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне.

¹⁸По окончании тех дней, когда царь приказал представить их, начальник евнухов представил их Навуходоносору.

¹⁸И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора.

¹⁹И царь говорил с ними, и из всех отроков не нашлось подобных Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии, и стали они служить пред царем.

¹⁹И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.

²⁰И во всяком деле мудрого уразумения, о чем ни спрашивал их царь, он находил их в десять раз выше всех тайноведцев и волхвов, какие были во всем царстве его.

²⁰И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом.

²¹И был там Даниил до первого года царя Кира.

²¹И оста Данило до прве године цара Кира.