¹Сии суть слова, которые говорил Моисей всем Израильтянам за Иорданом в пустыне на равнине против Суфа, между Фараном и Тофелом, и Лаваном, и Асирофом, и Дизагавом,

¹Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

²в расстоянии одиннадцати дней пути от Хорива, по дороге от горы Сеир к Кадес-Варни.

²Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

³Сорокового года, одиннадцатого месяца, в первый день месяца говорил Моисей сынам Израилевым все, что заповедал ему Господь о них.

³А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,

⁴По убиении им Сигона, царя Аморрейского, который жил в Есевоне, и Ога, царя Васанского, который жил в Аштерофе в Едреи,

⁴Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.

⁵за Иорданом, в земле Моавитской, начал Моисей изъяснять закон сей и сказал:

⁵С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

⁶Господь, Бог наш, говорил нам в Хориве и сказал: „полно вам жить на горе сей!

⁶Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

⁷обратитесь, отправьтесь в путь и пойдите на гору Аморреев и ко всем соседям их, на равнину, на гору, на низкие места и на южный край и к берегам моря, в землю Ханаанскую и к Ливану, даже дореки великой, реки Евфрата;

⁷Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.

⁸вот, Я даю вам землю сию, пойдите, возьмите в наследие землю, которую Господь с клятвою обещал дать отцам вашим, Аврааму, Исааку и Иакову, им и потомству их".

⁸Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

⁹И я сказал вам в то время: не могу один водить вас;

⁹И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

¹⁰Господь, Бог ваш, размножил вас, и вот, вы ныне многочисленны, как звезды небесные;

¹⁰Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

¹¹Господь, Бог отцов ваших, да умножит вас в тысячу крат против того, сколько вас теперь , и да благословит вас, как Он говорил вам:

¹¹Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

¹²как же мне одному носить тягости ваши, бремена ваши и распри ваши?

¹²Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

¹³изберите себе по коленам вашим мужей мудрых, разумных и испытанных, и я поставлю их начальниками вашими.

¹³Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.

¹⁴Вы отвечали мне и сказали: хорошее дело велишь ты сделать.

¹⁴Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.

¹⁵И взял я главных из колен ваших, мужей мудрых, и испытанных, исделал их начальниками над вами, тысяченачальниками, стоначальниками, пятидесятиначальниками, десятиначальниками и надзирателями по коленам вашим.

¹⁵Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

¹⁶И дал я повеление судьям вашим в то время, говоря: выслушивайте братьев ваших и судите справедливо, как брата с братом, так и пришельца его;

¹⁶И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

¹⁷не различайте лиц на суде, как малого, так и великого выслушивайте: не бойтесь лица человеческого, ибо суд – дело Божие; а дело, которое для вас трудно, доводите до меня, и я выслушаю его.

¹⁷Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

¹⁸И дал я вам в то время повеления обо всем, что надлежит вам делать.

¹⁸И заповедих вам онда све што ћете чинити.

¹⁹И отправились мы от Хорива, и шли по всей этой великой и страшной пустыне, которую вы видели, по пути к горе Аморрейской, как повелел Господь, Бог наш, и пришли в Кадес-Варни.

¹⁹Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

²⁰И сказал я вам: вы пришли к горе Аморрейской, которую Господь, Богнаш, дает нам;

²⁰Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

²¹вот, Господь, Бог твой, отдает тебе землю сию, иди, возьми ее во владение, как говорил тебе Господь, Боготцов твоих, не бойся и не ужасайся.

²¹Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

²²Но вы все подошли ко мне и сказали: пошлем пред собою людей, чтобони исследовали нам землю и принесли нам известие о дороге, по которой идти нам, и о городах, в которые идти нам.

²²А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

²³Слово это мне понравилось, и я взял из вас двенадцать человек, по одному человеку от каждого колена.

²³И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;

²⁴Они пошли, взошли на гору и дошли до долины Есхол, и обозрели ее;

²⁴И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

²⁵и взяли в руки свои плодов земли и доставили нам, и принесли нам известие и сказали: хороша земля, которую Господь, Бог наш, дает нам.

²⁵И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

²⁶Но вы не захотели идти и воспротивились повелению Господа, Бога вашего,

²⁶Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.

²⁷и роптали в шатрах ваших и говорили: Господь, по ненависти к нам, вывел нас из земли Египетской, чтоб отдать нас в руки Аморреев и истребить нас;

²⁷И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

²⁸куда мы пойдем? братья наши расслабили сердце наше, говоря: народ тот более, и выше нас, города там большие и с укреплениями до небес, да и сынов Енаковых видели мы там.

²⁸Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.

²⁹И я сказал вам: не страшитесь и не бойтесь их;

²⁹А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

³⁰Господь, Бог ваш, идет перед вами; Он будет сражаться за вас, как Он сделал с вами в Египте, пред глазами вашими,

³⁰Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

³¹и в пустыне сей, где, как ты видел, Господь, Бог твой, носил тебя, как человек носит сына своего, на всем пути, которым вы проходили до пришествия вашего насие место.

³¹И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.

³²Но и при этом вы не верили Господу, Богу вашему,

³²Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,

³³Который шел перед вами путем – искать вам места, где остановиться вам, ночью в огне, чтобы указывать вам дорогу, по которой идти, а днем в облаке.

³³Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

³⁴И Господь услышал слова ваши, и разгневался, и поклялся, говоря:

³⁴И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:

³⁵никто из людей сих, из сего злого рода, не увидит доброй земли,которую Я клялся дать отцам вашим;

³⁵Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

³⁶только Халев, сын Иефонниин, увидит ее; ему дам Я землю, по которой он проходил, и сынам его, за то, что он повиновался Господу.

³⁶Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.

³⁷И на меня прогневался Господь за вас, говоря: и ты не войдешь туда;

³⁷Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.

³⁸Иисус, сын Навин, который при тебе, он войдет туда; его утверди,ибо он введет Израиля во владение ею;

³⁸Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.

³⁹дети ваши, о которых вы говорили, что они достанутся в добычу врагам , и сыновья ваши, которые не знают ныне ни добра ни зла, они войдут туда, им дам ее, и они овладеют ею;

³⁹А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.

⁴⁰а вы обратитесь и отправьтесь в пустыню по дороге к Чермному морю.

⁴⁰Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.

⁴¹И вы отвечали тогда и сказали мне: согрешили мы пред Господом, пойдем и сразимся, как повелел нам Господь, Бог наш. И препоясались вы, каждый ратным оружием своим, и безрассудно решились взойти на гору.

⁴¹А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.

⁴²Но Господь сказал мне: скажи им: не всходите и не сражайтесь, потому что нет Меня среди вас, чтобы не поразили вас враги ваши.

⁴²А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

⁴³И я говорил вам, но вы не послушали и воспротивились повелению Господню и по упорству своему взошли на гору.

⁴³И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

⁴⁴И выступил против вас Аморрей, живший на горе той, и преследовали вас так, как делают пчелы, и поражали вас на Сеире до самой Хормы.

⁴⁴Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

⁴⁵И возвратились вы и плакали пред Господом: но Господь не услышал вопля вашего и не внял вам.

⁴⁵И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

⁴⁶И пробыли вы в Кадесе много времени, сколько времени вы там были.

⁴⁶И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.