¹И обратились мы и отправились в пустыню к Чермному морю, какговорил мне Господь, и много времени ходили вокруг горы Сеира.

¹Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

²И сказал мне Господь, говоря:

²И рече ми Господ:

³полно вам ходить вокруг этой горы, обратитесь к северу;

³Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север.

⁴и народу дай повеление и скажи: вы будете проходить пределы братьев ваших, сынов Исавовых, живущих на Сеире, и они убоятся вас; но остерегайтесь

⁴И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

⁵начинать с ними войну, ибо Я не дам вам земли их ни настопу ноги, потому что гору Сеир Я дал во владение Исаву;

⁵Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство.

⁶пищу покупайте у них за серебро и ешьте; и воду покупайте у них за серебро и пейте;

⁶Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

⁷ибо Господь, Бог твой, благословил тебя во всяком деле рук твоих, покровительствовал тебе во время путешествия твоего по великой пустыне сей; вот, сорок лет Господь,Бог твой, с тобою; ты ни в чем не терпел недостатка.

⁷Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

⁸И шли мы мимо братьев наших, сынов Исавовых, живущих на Сеире, путем равнины, от Елафа и Ецион-Гавера, и поворотили, и шли к пустыне Моава.

⁸И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.

⁹И сказал мне Господь: не вступай во вражду с Моавом и не начинай с ними войны; ибо Я не дам тебе ничего от земли его во владение, потому чтоАр отдал Я во владение сынам Лотовым;

⁹И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.

¹⁰прежде жили там Эмимы, народ великий, многочисленный и высокий, как сыны Енаковы,

¹⁰(Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

¹¹и они считались между Рефаимами, как сыны Енаковы; Моавитяне же называют их Эмимами;

¹¹О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

¹²а на Сеире жили прежде Хорреи; но сыны Исавовы прогнали их и истребили их от лица своего и поселились вместо их – так, как поступил Израиль с землею наследия своего, которую дал им Господь;

¹²И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.)

¹³итак встаньте и пройдите долину Заред. И прошли мы долину Заред.

¹³А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда.

¹⁴С тех пор, как мы пошли в Кадес-Варни и как прошли долину Заред, минуло тридцать восемь лет, и у нас перевелся из среды стана весь род ходящих на войну, как клялся им Господь;

¹⁴А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.

¹⁵да и рука Господня была на них, чтоб истреблять их из среды стана, пока не вымерли.

¹⁵Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.

¹⁶Когда же перевелись все ходящие на войну и вымерли из среды народа,

¹⁶И кад сви ти људи за војску помреше у народу,

¹⁷тогда сказал мне Господь, говоря:

¹⁷Рече ми Господ говорећи:

¹⁸ты проходишь ныне мимо пределов Моава, мимо Ара,

¹⁸Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара;

¹⁹и приблизился к Аммонитянам; не вступай с ними во вражду, и не начинай с ними войны, ибо Я не дам тебеничего от земли сынов Аммоновых во владение, потому что Я отдал ее во владение сынамЛотовым;

¹⁹И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство.

²⁰и она считалась землею Рефаимов; прежде жили на ней Рефаимы;Аммонитяне же называют их Замзумимами;

²⁰(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

²¹народ великий, многочисленный и высокий, как сыны Енаковы, и истребил их Господь пред лицем их, и изгнали они их и поселились наместе их,

²¹Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;

²²как Он сделал для сынов Исавовых, живущих на Сеире, истребив пред лицем их Хорреев, и они изгнали их, и поселились на местеих, и живут до сего дня;

²²Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.

²³и Аввеев, живших в селениях до самой Газы, Кафторимы, исшедшие изКафтора, истребили и поселились на месте их.

²³И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.)

²⁴Встаньте, отправьтесь и перейдите поток Арнон; вот, Я предаю в руку твою Сигона, царя Есевонского, Аморреянина, и землюего; начинай овладевать ею, и веди с ним войну;

²⁴Устаните, идите и пређите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ.

²⁵с сего дня Я начну распространять страх и ужас пред тобою на народы под всем небом; те, которые услышат о тебе, вострепещут и ужаснутся тебя.

²⁵Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.

²⁶И послал я послов из пустыни Кедемоф к Сигону, царю Есевонскому, с словами мирными, чтобы сказать:

²⁶И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи:

²⁷позволь пройти мне землею твоею; я пойду дорогою, не сойду ни направо, ни налево;

²⁷Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево.

²⁸пищу продавай мне за серебро, и я буду есть, и воду для питья давай мне за серебро, и я буду пить, только ногами моими пройду –

²⁸Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пешице,

²⁹так, как сделали мне сыны Исава, живущие на Сеире, и Моавитяне,живущие в Аре, доколе не перейду чрез Иордан в землю, которую Господь, Бог наш, дает нам.

²⁹Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.

³⁰Но Сигон, царь Есевонский, не согласился позволить пройти нам через свою землю , потому что Господь, Бог твой, ожесточил дух его и сердце его сделал упорным, чтобы предать его в руку твою, как этовидно ныне.

³⁰Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.

³¹И сказал мне Господь: вот, Я начинаю предаватьтебе Сигона и землю его; начинай овладевать землею его.

³¹И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш.

³²И Сигон со всем народом своим выступил против нас на сражение к Яаце;

³²И изиђе пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.

³³и предал его Господь, Бог наш, в руки наши , и мы поразили его и сынов его ивесь народ его,

³³И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим.

³⁴и взяли в то время все города его, и предали заклятию все города, мужчин и женщин и детей, не оставили никого в живых;

³⁴И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног.

³⁵только взяли мы себе в добычу скот их и захваченное во взятых нами городах.

³⁵Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо.

³⁶От Ароера, который на берегу потока Арнона, и от города, который на долине, до Галаада не было города, который был бы неприступен для нас: все предал Господь, Бог наш, в руки наши .

³⁶Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш.

³⁷Только к земле Аммонитян ты не подходил, ни к местам лежащим близ потока Иавока, ни к городам на горе, ни ко всему, к чему не повелел нам Господь, Бог наш.

³⁷Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш.