¹Когда ты выйдешь на войну против врага твоего и увидишь коней иколесницы и народа более, нежели у тебя, то не бойся их, ибо с тобою Господь Бог твой, Который вывел тебя из земли Египетской.

¹Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.

²Когда же приступаете к сражению, тогда пусть подойдет священник, и говорит народу,

²И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,

³и скажет ему: слушай, Израиль! вы сегодня вступаете в сражение сврагами вашими, да не ослабеет сердце ваше, не бойтесь, не смущайтесь ине ужасайтесь их,

³И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.

⁴ибо Господь Бог ваш идет с вами, чтобы сразиться за вас с врагамивашими и спасти вас.

⁴Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.

⁵Надзиратели же пусть объявят народу, говоря: кто построил новый дом и не обновил его, тот пусть идет и возвратитсяв дом свой, дабы не умер на сражении, и другой не обновил его;

⁵Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.

⁶и кто насадил виноградник и не пользовался им, тот пусть идет ивозвратится в дом свой, дабы не умер на сражении, и другой не воспользовался им;

⁶И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

⁷и кто обручился с женою и не взял ее, тот пусть идет и возвратится в дом свой, дабы не умер на сражении, и другой не взял ее.

⁷И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.

⁸И еще объявят надзиратели народу, и скажут: кто боязлив и малодушен, тот пусть идет и возвратится в дом свой, дабы онне сделал робкими сердца братьев его, как его сердце.

⁸Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

⁹Когда надзиратели скажут все это народу, тогда должно поставить военных начальников в вожди народу.

⁹И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.

¹⁰Когда подойдешь к городу, чтобы завоевать его, предложи ему мир;

¹⁰Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.

¹¹если он согласится на мир с тобою и отворит тебе ворота , то весь народ, который найдется в нем, будет платить тебе дань и служить тебе;

¹¹Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.

¹²если же он не согласится на мир с тобою и будет вести с тобою войну, то осади его,

¹²Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.

¹³и когда Господь Бог твой предаст его в руки твои, порази в нем весь мужеский пол острием меча;

¹³И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.

¹⁴только жен и детей и скот и все, что в городе, всю добычу его возьми себе и пользуйся добычею врагов твоих, которых предал тебе Господь Бог твой;

¹⁴А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.

¹⁵так поступай со всеми городами, которые от тебя весьма далеко, которые не из числа городов народов сих.

¹⁵Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.

¹⁶А в городах сих народов, которых Господь Бог твой дает тебе во владение, не оставляй в живых ни одной души,

¹⁶А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.

¹⁷но предай их заклятию: Хеттеев и Аморреев, и Хананеев, и Ферезеев, и Евеев, и Иевусеев, как повелел тебе Господь Бог твой,

¹⁷Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.

¹⁸дабы они не научили вас делать такие же мерзости, какие они делали для богов своих, и дабы вы не грешили пред Господом Богом вашим.

¹⁸Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.

¹⁹Если долгое время будешь держать в осаде какой-нибудь город, чтобы завоевать его и взять его, то не порти дерев его, от которых можно питаться, и не опустошай окрестностей, ибо дерево на поле не человек, чтобы могло уйти от тебя в укрепление;

¹⁹Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?

²⁰только те дерева, о которых ты знаешь, что они ничего не приносят в пищу, можешь портить и рубить, и строить укрепление против города, которыйведет с тобою войну, доколе не покоришь его.

²⁰Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.