¹Если в земле, которую Господь Бог твой, дает тебе во владение, найден будет убитый, лежащий на поле, и неизвестно, кто убил его,

¹Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,

²то пусть выйдут старейшины твои и судьи твои и измерят расстояние до городов, которые вокруг убитого;

²Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега.

³и старейшины города того, который будет ближайшим к убитому, пусть возьмут телицу, на которой не работали, и которая не носила ярма,

³Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,

⁴и пусть старейшины того города отведут сию телицу в дикую долину, которая не разработана и не засеяна, и заколют там телицу в долине;

⁴И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини.

⁵и придут священники, сыны Левиины;

⁵Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета;

⁶и все старейшины города того, ближайшие к убитому, пусть омоют руки свои над головою телицы, зарезанной в долине,

⁶И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,

⁷и объявят и скажут: руки наши не пролили крови сей, и глаза наши не видели;

⁷И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе;

⁸очисти народ Твой, Израиля, который Ты, Господи, освободил, и не вмени народу Твоему, Израилю, невинной крови. И они очистятся от крови.

⁸Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.

⁹Так должен ты смывать у себя кровь невинного, если хочешьделать доброе и справедливое пред очами Господа.

⁹И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом.

¹⁰Когда выйдешь на войну против врагов твоих, и Господь Бог твой предаст их в руки твои, и возьмешь их в плен,

¹⁰Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.

¹¹и увидишь между пленными женщину, красивую видом, и полюбишь ее,и захочешь взять ее себе в жену,

¹¹И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену,

¹²то приведи ее в дом свой, и пусть она острижет голову свою и обрежет ногти свои,

¹²Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;

¹³и снимет с себя пленническую одежду свою, и живет в доме твоем, и оплакивает отца своего и матерь свою в продолжение месяца; и после того ты можешь войти к ней и сделаться ее мужем, и она будет твоею женою;

¹³И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.

¹⁴если же она после не понравится тебе, то отпусти ее, куда она захочет, но не продавай ее за серебро и не обращай ее в рабство, потому что ты смирил ее.

¹⁴Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.

¹⁵Если у кого будут две жены – одна любимая, а другая нелюбимая, и как любимая, так и нелюбимая родят ему сыновей, и первенцем будетсын нелюбимой, –

¹⁵Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,

¹⁶то, при разделе сыновьям своим имения своего, он не может сыну жены любимой дать первенство пред первородным сыном нелюбимой;

¹⁶Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

¹⁷но первенцем должен признать сына нелюбимой и дать емудвойную часть из всего, что у него найдется, ибо он есть начаток силы его, ему принадлежит правопервородства.

¹⁷Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.

¹⁸Если у кого будет сын буйный и непокорный, неповинующийся голосу отца своего и голосу матери своей, и они наказывали его, но он не слушает их, –

¹⁸Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша,

¹⁹то отец его и мать его пусть возьмут его и приведут его к старейшинам города своего и к воротам своего местопребывания

¹⁹Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог,

²⁰и скажут старейшинам города своего: „сей сын наш буен и непокорен, не слушает слов наших, мот и пьяница";

²⁰И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.

²¹тогда все жители города его пусть побьют его камнями до смерти; и так истреби зло из среды себя, и все Израильтяне услышат и убоятся.

²¹Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.

²²Если в ком найдется преступление, достойное смерти, и он будет умерщвлен, и ты повесишь его на дереве,

²²Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво,

²³то тело его не должно ночевать на дереве, но погреби его в тот же день, ибо проклят пред Богом всякий повешенный на дереве , и не оскверняй земли твоей, которую Господь Бог твой дает тебе в удел.

²³Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство.