¹И обратился я и увидел всякие угнетения, какие делаются под солнцем: и вот слезы угнетенных, а утешителя у них нет; и в руке угнетающих их – сила, а утешителя у них нет.

¹Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

²И ублажил я мертвых, которые давно умерли, более живых, которыеживут доселе;

²Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

³а блаженнее их обоих тот, кто еще не существовал, кто не видал злых дел, какие делаются под солнцем.

³Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

⁴Видел я также, что всякий труд и всякий успех в делах производят взаимную между людьми зависть. И это - суета и томление духа!

⁴Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

⁵Глупый сидит , сложив свои руки, и съедает плоть свою.

⁵Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

⁶Лучше горсть с покоем, нежели пригоршни с трудом и томлением духа.

⁶Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

⁷И обратился я и увидел еще суету под солнцем;

⁷Опет видех таштину под сунцем:

⁸человек одинокий, и другого нет; ни сына, ни брата нет у него; а всем трудам его нет конца, и глаз его не насыщается богатством. „Для кого же я тружусь и лишаю душу мою блага?" И это – суета и недоброе дело!

⁸Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

⁹Двоим лучше, нежели одному; потому что у них есть доброе вознаграждение в труде их:

⁹Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

¹⁰ибо если упадет один, то другой поднимет товарища своего. Но горе одному, когда упадет, а другого нет, который поднял бы его.

¹⁰Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

¹¹Также, если лежат двое, то тепло им; а одному как согреться?

¹¹Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

¹²И если станет преодолевать кто-либо одного, то двое устоят против него: и нитка, втрое скрученная, нескоро порвется.

¹²И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

¹³Лучше бедный, но умный юноша, нежели старый, но неразумный царь, который не умеет принимать советы;

¹³Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

¹⁴ибо тот из темницы выйдет на царство, хотя родился в царстве своем бедным.

¹⁴Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

¹⁵Видел я всех живущих, которые ходят под солнцем, с этим другим юношею, который займет место того.

¹⁵Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

¹⁶Не было числа всему народу, который был перед ним, хотя позднейшие не порадуются им. И это – суета и томление духа!

¹⁶Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.