¹Всему свое время, и время всякой вещи под небом:

¹Свему има време, и сваком послу под небом има време.

²время рождаться, и время умирать; время насаждать, и время вырывать посаженное;

²Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

³время убивать, и время врачевать; время разрушать, и время строить;

³Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

⁴время плакать, и время смеяться; время сетовать, и время плясать;

⁴Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

⁵время разбрасывать камни, и время собирать камни; время обнимать, и время уклоняться от объятий;

⁵Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

⁶время искать, и время терять; время сберегать, ивремя бросать;

⁶Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

⁷время раздирать, и время сшивать; время молчать, и время говорить;

⁷Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

⁸время любить, и время ненавидеть; время войне, и время миру.

⁸Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

⁹Что пользы работающему от того, над чем он трудится?

⁹Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

¹⁰Видел я эту заботу, которую дал Бог сынам человеческим, чтобы ониупражнялись в том.

¹⁰Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

¹¹Все соделал Он прекрасным в свое время, и вложил мир в сердцеих, хотя человек не может постигнуть дел, которые Бог делает, от начала до конца.

¹¹Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

¹²Познал я, что нет для них ничего лучшего, как веселиться и делать доброе в жизни своей.

¹²Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

¹³И если какой человек ест и пьет, и видит доброе во всяком труде своем, то это – дар Божий.

¹³И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

¹⁴Познал я, что все, что делает Бог, пребывает вовек: к тому нечего прибавлять и от того нечего убавить, – и Бог делает так, чтобы благоговели пред лицем Его.

¹⁴Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

¹⁵Что было, то и теперь есть, и что будет, то уже было, – и Бог воззовет прошедшее.

¹⁵Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

¹⁶Еще видел я под солнцем: место суда, а там беззаконие; место правды, а там неправда.

¹⁶Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

¹⁷И сказал я в сердце своем: „праведного и нечестивого будет судить Бог; потому что время для всякой вещи и суд над всяким делом там".

¹⁷И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

¹⁸Сказал я в сердце своем о сынах человеческих, чтобы испытал их Бог,и чтобы они видели, что они сами по себе животные;

¹⁸Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

¹⁹потому что участь сынов человеческих и участь животных – участь одна: как те умирают, так умирают и эти, и одно дыхание у всех, и нет у человека преимущества перед скотом,потому что все – суета!

¹⁹Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

²⁰Все идет в одно место: все произошло из праха и все возвратится в прах.

²⁰Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

²¹Кто знает: дух сынов человеческих восходит ли вверх, и дух животных сходит ли вниз, в землю?

²¹Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

²²Итак увидел я, что нет ничего лучше, как наслаждаться человеку делами своими: потомучто это – доля его; ибо кто приведет его посмотреть на то, что будет после него?

²²Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?