¹Сказал я в сердце моем: „дай, испытаю я тебя весельем, и насладись добром"; но и это – суета!

¹Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.

²О смехе сказал я: „глупость!", а о веселье: „что оно делает?"

²Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?

³Вздумал я в сердце моем услаждать вином тело мое и, между тем, как сердце мое руководилось мудростью, придержаться и глупости, доколе не увижу, чтохорошо для сынов человеческих, что должны были бы они делать под небом в немногие днижизни своей.

³Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.

⁴Я предпринял большие дела: построил себе домы, посадил себе виноградники,

⁴Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;

⁵устроил себе сады и рощи и насадил в них всякие плодовитые дерева;

⁵Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;

⁶сделал себе водоемы для орошения из них рощей, произращающих деревья;

⁶Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;

⁷приобрел себе слуг и служанок, и домочадцы были у меня; также крупного и мелкого скота было у меня больше, нежели у всех, бывших прежде меня в Иерусалиме;

⁷Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;

⁸собрал себе серебра и золота и драгоценностей от царей и областей; завел у себя певцов и певиц и услаждения сынов человеческих – разные музыкальные орудия.

⁸Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.

⁹И сделался я великим и богатым больше всех, бывших прежде меня в Иерусалиме; и мудрость моя пребыла со мною.

⁹И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.

¹⁰Чего бы глаза мои ни пожелали, я не отказывал им, не возбранял сердцу моему никакого веселья, потому что сердце мое радовалось во всех трудах моих, и это было моею долею от всех трудов моих.

¹⁰И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.

¹¹И оглянулся я на все дела мои, которые сделали руки мои, и на труд, которым трудился я, делая их : и вот, все – суета и томление духа, и нет от них пользы подсолнцем!

¹¹А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

¹²И обратился я, чтобы взглянуть на мудрость и безумие и глупость: ибо что можетсделать человек после царя сверх того , что уже сделано?

¹²Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.

¹³И увидел я, что преимущество мудрости перед глупостью такое же, как преимущество света перед тьмою:

¹³И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.

¹⁴у мудрого глаза его – в голове его, а глупый ходит во тьме; но узнал я, что одна участь постигает их всех.

¹⁴Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.

¹⁵И сказал я в сердце моем: „и меня постигнет та же участь, как и глупого: к чему же ясделался очень мудрым?" И сказал я в сердце моем, что иэто – суета;

¹⁵Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

¹⁶потому что мудрого не будут помнить вечно, как и глупого; в грядущие дни все будет забыто, и увы! мудрый умирает наравне с глупым.

¹⁶Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.

¹⁷И возненавидел я жизнь, потому что противны стали мне дела, которые делаются подсолнцем; ибо все – суета и томление духа!

¹⁷Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

¹⁸И возненавидел я весь труд мой, которым трудился под солнцем, потому что должен оставить его человеку, который будет после меня.

¹⁸И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.

¹⁹И кто знает: мудрый ли будет он, или глупый? А он будет распоряжаться всем трудом моим, которым я трудился и которым показал себя мудрым под солнцем. И это – суета!

¹⁹И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.

²⁰И обратился я, чтобы внушить сердцу моему отречьсяот всего труда, которым я трудился под солнцем,

²⁰Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

²¹потому что иной человек трудится мудро, с знанием и успехом, и должен отдать всечеловеку, не трудившемуся в том, как бы часть его. И это – суета и зло великое!

²¹Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.

²²Ибо что будет иметь человек от всего труда своего и заботы сердца своего, что трудится он под солнцем?

²²Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

²³Потому что все дни его – скорби, и его труды – беспокойство; даже и ночью сердце его не знает покоя. И это – суета!

²³Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.

²⁴Не во власти человека и то благо, чтобы есть и пить и услаждать душу свою от труда своего. Я увидел, что и это – от руки Божией;

²⁴Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.

²⁵потому что кто может есть и кто может наслаждаться без Него?

²⁵Јер ко је јео и уживао више него ја?

²⁶Ибо человеку, который добр пред лицем Его, Он дает мудрость и знание и радость; а грешнику дает заботу собирать икопить, чтобы после отдать доброму пред лицем Божиим. И это – суета и томление духа!

²⁶Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.