¹И пришли ко мне несколько человек из старейшин Израилевых и сели перед лицем моим.

¹Потом дођоше к мени неки од старешина Израиљевих и седоше преда ме.

²И было ко мне слово Господне:

²И дође ми реч Господња говорећи:

³сын человеческий! Сии люди допустили идолов своих в сердце свое и поставили соблазн нечестия своего перед лицем своим: могу ли Я отвечать им?

³Сине човечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о шта се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?

⁴Посему говори с ними и скажи им: так говорит Господь Бог: если кто из дома Израилева допустит идолов своих в сердце свое и поставит соблазн нечестия своего перед лицем своим, и придет к пророку, – то Я, Господь, могу ли, примножестве идолов его, дать ему ответ?

⁴Зато говори им и реци им: Овако вели Господ Господ: Ко је год од дома Израиљевог ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о шта се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гадних богова његових,

⁵Пусть дом Израилев поймет в сердце своем, что все они через своих идолов сделались чужими для Меня.

⁵Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим.

⁶Посему скажи дому Израилеву: так говорит Господь Бог: обратитесь и отвратитесь от идолов ваших, и от всех мерзостей ваших отвратите лицеваше.

⁶Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Обратите се и одступите од гадних богова својих, одвратите лице своје од свих гадова својих.

⁷Ибо если кто из дома Израилева и из пришельцев, которые живут у Израиля, отложится от Меня и допустит идолов своих в сердце свое, и поставит соблазн нечестия своего перед лицем своим, и придет к пророку вопросить Меня черезнего, – то Я, Господь, дам ли ему ответ от Себя?

⁷Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

⁸Я обращу лице Мое против того человека и сокрушу его в знамение и притчу, и истреблю его из народа Моего, и узнаете, что Я Господь.

⁸И окренућу лице своје према том човеку, и учинићу од њега знак и причу, и истребићу га из народа свог, те ћете познати да сам ја Господ.

⁹А если пророк допустит обольстить себя и скажет слово так, как бы Я, Господь, научил этого пророка, то Я простру на него руку Мою и истреблю его из народа Моего, Израиля.

⁹И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих оног пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истребићу га из народа свог Израиља.

¹⁰И понесут вину беззакония своего: какова вина вопрошающего, такова будет вина и пророка,

¹⁰И понеће обојица своје безакоње: како је безакоње оног који пита тако ће бити и пророково безакоње,

¹¹чтобы впредь дом Израилев не уклонялся от Меня и чтобы более не оскверняли себя всякимибеззакониями своими, но чтобы были Моим народом, и Я был их Богом, говорит Господь Бог.

¹¹Да више дом Израиљев не одступа од мене и да се више не скврне свакојаким преступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.

¹²И было ко мне слово Господне:

¹²Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹³сын человеческий! если бы какая земля согрешила предо Мною, вероломно отступив от Меня, и Я простер на нее руку Мою, и истребил в ней хлебную опору, и послал на нее голод, и стал губить на ней людей и скот;

¹³Сине човечји, ако ми која земља згреши учинивши неверу, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хлебу, и пустим на њу глад и истребим у њој људе и стоку,

¹⁴и если бы нашлись в ней сии три мужа: Ной, Даниил и Иов, – то они праведностью своеюспасли бы только свои души, говорит Господь Бог.

¹⁴Ако би у њој била ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.

¹⁵Или, если бы Я послал на эту землю лютых зверей, которые осиротили бы ее, и она по причине зверей сделалась пустою и непроходимою:

¹⁵Ако пустим љуте звери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од зверја;

¹⁶то сии три мужа среди нее, – живу Я, говорит Господь Бог, – неспасли бы ни сыновей, ни дочерей, а они, только они спаслись бы, земля же сделалась бы пустынею.

¹⁶Ако би у њој била та три човека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустети.

¹⁷Или, если бы Я навел на ту землю меч и сказал: „меч, пройди по земле!", и стал истреблять на ней людей и скот,

¹⁷Или ако мач пустим на ту земљу, и кажем: Мачу, прођи ту земљу, да истребим у њој људе и стоку;

¹⁸то сии три мужа среди нее, – живу Я, говорит Господь Бог, – неспасли бы ни сыновей, ни дочерей, а они только спаслись бы.

¹⁸Ако би та три човека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити.

¹⁹Или, если бы Я послал на ту землю моровую язву и излил на нее ярость Мою в кровопролитии, чтобы истребить на ней людей и скот:

¹⁹Или ако пустим помор на земљу и излијем гнев свој на њу да би крв текла да истребим у њој људе и стоку;

²⁰то Ной, Даниил и Иов среди нее, – живу Я, говорит Господь Бог, – не спасли бы ни сыновей, ни дочерей; праведностью своею они спасли бытолько свои души.

²⁰Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.

²¹Ибо так говорит Господь Бог: если и четыре тяжкие казни Мои: меч,и голод, и лютых зверей, и моровую язву пошлю на Иерусалим, чтобы истребить в нем людей и скот,

²¹Јер овако вели Господ Господ: А камо ли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звери и помор на Јерусалим, да истребим у њему људе и стоку.

²²и тогда останется в нем остаток, сыновья и дочери, которые будутвыведены оттуда; вот, они выйдут к вам, и вы увидите поведение их и делаих, и утешитесь о том бедствии, которое Я навел на Иерусалим, о всем, что Я навел на него.

²²И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видећете пут њихов и дела њихова, и утешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.

²³Они утешат вас, когда вы увидите поведение их и дела их; и узнаете, что Я не напрасно сделал все то, что сделал в нем, говорит Господь Бог.

²³И они ће вас утешити кад видите пут њихов и дела њихова; и познаћете да нисам без узрока учинио шта сам год учинио у њему, говори Господ Господ.