¹И было ко мне слово Господне:

¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²сын человеческий! какое преимущество имеет дерево виноградной лозы перед всяким другимдеревом и ветви виноградной лозы – между деревами в лесу?

²Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

³Берут ли от него кусок на какое-либо изделие? Берут ли от него хотяна гвоздь, чтобы вешать на нем какую-либо вещь?

³Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

⁴Вот, оно отдается огню на съедение; оба конца его огонь поел, и обгорела середина его: годится ли оно на какое-нибудь изделие?

⁴Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

⁵И тогда, как оно было цело, не годилось ни на какое изделие; тем паче, когда огонь поелего, и оно обгорело, годится ли оно на какое-нибудь изделие?

⁵Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

⁶Посему так говорит Господь Бог: как дерево виноградной лозы между деревами лесными Я отдал огню на съедение, так отдам ему и жителей Иерусалима.

⁶Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

⁷И обращу лице Мое против них; из одного огня выйдут, и другой огонь пожрет их, – и узнаете, что Я Господь, когда обращу против них лице Мое.

⁷Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

⁸И сделаю эту землю пустынею за то, что они вероломно поступали, говорит Господь Бог.

⁸И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.