¹И было ко мне слово Господне:

¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²сын человеческий! обрати лице твое к горе Сеир и изреки на нее пророчество

²Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.

³и скажи ей: так говорит Господь Бог: вот, Я – на тебя, гора Сеир! ипростру на тебя руку Мою и сделаю тебя пустою и необитаемою.

³И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.

⁴Города твои превращу в развалины, и ты сама опустеешь и узнаешь, что Я Господь.

⁴Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.

⁵Так как у тебя вечная вражда, и ты предавала сынов Израилевых в руки мечу во время несчастья их, во время окончательной гибели:

⁵Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,

⁶за это – живу Я! говорит Господь Бог – сделаю тебя кровью, и кровь будет преследовать тебя; так как ты не ненавидела крови, то кровь и будет преследовать тебя.

⁶Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.

⁷И сделаю гору Сеир пустою и безлюдною степью и истреблю на нейприходящего и возвращающегося.

⁷И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.

⁸И наполню высоты ее убитыми ее; на холмах твоих и в долинах твоих, и во всех рытвинахтвоих будут падать сраженные мечом.

⁸И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.

⁹Сделаю тебя пустынею вечною, и в городах твоих не будут жить, и узнаете, что Я Господь.

⁹Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.

¹⁰Так как ты говорила: „эти два народа и эти две земли будут мои, и мы завладеем ими, хотя и Господь был там":

¹⁰Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,

¹¹за то, – живу Я! говорит Господь Бог, – поступлю с тобою по мере ненависти твоей и зависти твоей, какую ты выказала из ненависти твоей к ним, и явлю Себя им, когда буду судить тебя.

¹¹Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.

¹²И узнаешь, что Я, Господь, слышал все глумления твои, какие ты произносила на горы Израилевы, говоря: „опустели! нам отданы на съедение!"

¹²И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.

¹³Вы величались предо Мною языком вашим и умножали речи ваши против Меня; Я слышал это.

¹³И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.

¹⁴Так говорит Господь Бог: когда вся земля будет радоваться, Я сделаю тебя пустынею.

¹⁴Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.

¹⁵Как ты радовалась тому, что удел дома Израилева опустел, так сделаю Я и с тобою: опустошена будешь, гора Сеир, и вся Идумея вместе, и узнают, что Я Господь.

¹⁵Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.