¹И ты, сын человеческий, изреки пророчество на горыИзраилевы и скажи: горы Израилевы! слушайте слово Господне.

¹Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу.

²Так говорит Господь Бог: так как враг говорит о вас: „а! а! и вечные высоты достались нам в удел",

²Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;

³то изреки пророчество и скажи: так говорит Господь Бог: за то, именно за то, что опустошают вас и поглощают вас со всех сторон, чтобы вы сделались достоянием прочих народов и подверглись злоречию и пересудам людей, –

³Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима,

⁴за это, горы Израилевы, выслушайте слово Господа Бога: так говорит Господь Бог горам и холмам, лощинам и долинам, и опустелым развалинам, и оставленным городам, которые сделались добычею и посмеянием прочим окрестным народам;

⁴Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,

⁵за это так говорит Господь Бог: в огне ревности Моей Я изрек слово на прочие народы и на всю Идумею, которые назначили землю Мою во владение себе, с сердечною радостью и с презрением в душе обрекая ее в добычу себе.

⁵Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили.

⁶Посему изреки пророчество о земле Израилевой и скажи горам и холмам, лощинам и долинам: так говорит Господь Бог: вот, Я изрек сие в ревности Моей и в ярости Моей, потому что вы несете на себе посмеяние от народов.

⁶Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,

⁷Посему так говорит Господь Бог: Я поднял руку Мою с клятвою, что народы, которые вокруг вас, сами понесут срам свой.

⁷Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.

⁸А вы, горы Израилевы, распустите ветви ваши и будете приносить плоды ваши народу Моему Израилю; ибо они скоро придут.

⁸А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи.

⁹Ибо вот, Я к вам обращусь, и вы будете возделываемы и засеваемы.

⁹Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.

¹⁰И поселю на вас множество людей, весь дом Израилев,весь, и заселены будут города и застроены развалины.

¹⁰И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити.

¹¹И умножу на вас людей и скот, и они будут плодиться и размножаться, и заселю вас, как было в прежние времена ваши, и буду благотворить вам больше, нежели в прежние времена ваши, и узнаете, что Я Господь.

¹¹Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ.

¹²И приведу на вас людей, народ Мой, Израиля, и они будут владеть тобою, земля ! и ты будешь наследием их и не будешь более делать их бездетными.

¹²И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати.

¹³Так говорит Господь Бог: за то, что говорят о вас: „ты – земля , поедающая людей и делающая народ твой бездетным":

¹³Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,

¹⁴за то уже не будешь поедать людей и народа твоего не будешь вперед делать бездетным, говорит Господь Бог.

¹⁴Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.

¹⁵И не будешь более слышать посмеяния от народов, и поругания от племен не понесешь уже на себе, и народа твоего вперед не будешь делать бездетным, говорит Господь Бог.

¹⁵И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.

¹⁶И было ко мне слово Господне:

¹⁶Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹⁷сын человеческий! когда дом Израилев жил на земле своей, он осквернял ее поведением своим и делами своими; путь их пред лицем Моим был как нечистота женщины во время очищения ее.

¹⁷Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене.

¹⁸И Я излил на них гнев Мой за кровь, которую они проливали на этой земле, и за то, чтоони оскверняли ее идолами своими.

¹⁸Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише.

¹⁹И Я рассеял их по народам, и они развеяны по землям; Я судил их попутям их и по делам их.

¹⁹И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.

²⁰И пришли они к народам, куда пошли, и обесславили святое имя Мое, потому что о них говорят: „они – народ Господа, и вышли из земли Его".

²⁰И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.

²¹И пожалел Я святое имя Мое, которое обесславил дом Израилев ународов, куда пришел.

²¹Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

²²Посему скажи дому Израилеву: так говорит Господь Бог: не для вас Ясделаю это, дом Израилев, а ради святаго имени Моего, которое вы обесславили у народов, куда пришли.

²²Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте;

²³И освящу великое имя Мое, бесславимое у народов, среди которых выобесславили его, и узнают народы, что Я Господь, говорит Господь Бог, когда явлю на вас святость Мою перед глазами их.

²³И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.

²⁴И возьму вас из народов, и соберу вас из всех стран, и приведу вас в землю вашу.

²⁴Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

²⁵И окроплю вас чистою водою, и вы очиститесь от всех скверн ваших, и от всех идолов ваших очищу вас.

²⁵И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.

²⁶И дам вам сердце новое, и дух новый дам вам; и возьму из плоти вашей сердце каменное, и дам вам сердце плотяное.

²⁶И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

²⁷Вложу внутрь вас дух Мой и сделаю то, что вы будете ходить в заповедях Моих и уставы Мои будете соблюдать и выполнять.

²⁷И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

²⁸И будете жить на земле, которую Я дал отцам вашим, и будете Моим народом, и Я буду вашим Богом.

²⁸И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

²⁹И освобожу вас от всех нечистот ваших, и призову хлеб, и умножуего, и не дам вам терпеть голода.

²⁹И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.

³⁰И умножу плоды на деревах и произведения полей, чтобы вперед не терпеть вам поношения от народов из-за голода.

³⁰И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.

³¹Тогда вспомните о злых путях ваших и недобрых делах ваших и почувствуете отвращение к самим себе за беззакония ваши и за мерзости ваши.

³¹И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.

³²Не ради вас Я сделаю это, говорит Господь Бог, да будет вам известно. Краснейте и стыдитесь путей ваших, дом Израилев.

³²Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.

³³Так говорит Господь Бог: в тот день, когда очищу вас от всех беззаконий ваших и населю города, и обстроены будут развалины,

³³Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.

³⁴и опустошенная земля будет возделываема, быв пустынею в глазах всякого мимоходящего,

³⁴И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

³⁵тогда скажут: „эта опустелая земля сделалась, как сад Едемский; иэти развалившиеся и опустелые и разоренные города укреплены и населены".

³⁵И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

³⁶И узнают народы, которые останутся вокруг вас, что Я, Господь, вновь созидаю разрушенное, засаждаю опустелое. Я, Господь, сказал – и сделал.

³⁶И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.

³⁷Так говорит Господь Бог: вот, еще и в том явлю милость Мою дому Израилеву, умножу их людьми как стадо.

³⁷Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.

³⁸Как много бывает жертвенных овец в Иерусалиме во время праздников его, так полны будут людьми опустелые города, и узнают, что Я Господь.

³⁸Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.