¹Была на мне рука Господа, и Господь вывел меня духом и поставилменя среди поля, и оно было полно костей,

¹Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости.

²и обвел меня кругом около них, и вот весьма много их на поверхности поля, и вот они весьма сухи.

²И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве.

³И сказал мне: сын человеческий! оживут ли кости сии? Я сказал: Господи Боже! Ты знаешь это.

³И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш.

⁴И сказал мне: изреки пророчество на кости сии и скажи им: „кости сухие! слушайте слово Господне!"

⁴Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу.

⁵Так говорит Господь Бог костям сим: вот, Я введу дух в вас, и оживете.

⁵Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете.

⁶И обложу вас жилами, и выращу на вас плоть, и покрою вас кожею, и введу в вас дух, и оживете, и узнаете, что Я Господь.

⁶И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ.

⁷Я изрек пророчество, как повелено было мне; и когда я пророчествовал, произошел шум, и вот движение, и сталисближаться кости, кость с костью своею.

⁷Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.

⁸И видел я: и вот, жилы были на них, и плоть выросла, и кожа покрыла их сверху, а духа не было в них.

⁸И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима.

⁹Тогда сказал Он мне: изреки пророчество духу, изреки пророчество, сын человеческий, и скажи духу: так говорит Господь Бог: от четырех ветров приди, дух, и дохни на этих убитых, и они оживут.

⁹Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.

¹⁰И я изрек пророчество, как Он повелел мне, и вошел в них дух, и они ожили, и стали на ноги свои – весьма, весьма великое полчище.

¹⁰И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика.

¹¹И сказал Он мне: сын человеческий! кости сии - весь дом Израилев. Вот, они говорят: „иссохли кости наши, и погибла надежда наша, мы оторваны от корня".

¹¹Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.

¹²Посему изреки пророчество и скажи им: так говорит Господь Бог: вот, Я открою гробы ваши и выведу вас, народ Мой, из гробов ваших и введу вас в землю Израилеву.

¹²Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.

¹³И узнаете, что Я Господь, когда открою гробы ваши и выведу вас,народ Мой, из гробов ваших,

¹³И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.

¹⁴и вложу в вас дух Мой, и оживете, и помещу вас на земле вашей, иузнаете, что Я, Господь, сказал это – и сделал, говорит Господь.

¹⁴И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.

¹⁵И было ко мне слово Господне:

¹⁵Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹⁶ты же, сын человеческий, возьми себе один жезл и напиши на нем:„Иуде и сынам Израилевым, союзным с ним"; и еще возьми жезл и напиши на нем: „Иосифу"; это жезл Ефрема и всего дома Израилева, союзного с ним.

¹⁶Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових.

¹⁷И сложи их у себя один с другим в один жезл, чтобы они в руке твоей были одно.

¹⁷И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.

¹⁸И когда спросят у тебя сыны народа твоего: „не объяснишь ли нам, что это у тебя?",

¹⁸И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то?

¹⁹тогда скажи им: так говорит Господь Бог: вот, Я возьму жезл Иосифов, который в руке Ефрема и союзных с ним колен Израилевых, и приложуих к нему, к жезлу Иуды, и сделаю их одним жезлом, и будут одно в руке Моей.

¹⁹Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.

²⁰Когда же оба жезла, на которых ты напишешь, будут в руке твоей перед глазами их,

²⁰И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.

²¹то скажи им: так говорит Господь Бог: вот, Я возьму сынов Израилевых из среды народов, между которыми они находятся, и соберу их отовсюду и приведу их в землю их.

²¹И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову.

²²На этой земле, на горах Израиля Я сделаю их одним народом, и одинЦарь будет царем у всех их, и не будут более двумя народами, и уже не будут вперед разделяться на два царства.

²²И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства.

²³И не будут уже осквернять себя идолами своими и мерзостями своими ивсякими пороками своими, и освобожу их из всех мест жительства их, где они грешили, и очищу их, и будут Моим народом, и Я буду их Богом.

²³И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.

²⁴А раб Мой Давид будет Царем над ними и Пастырем всех их, и они будут ходить в заповедях Моих, и уставы Мои будут соблюдать и выполнять их.

²⁴И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати.

²⁵И будут жить на земле, которую Я дал рабу Моему Иакову, на которой жили отцы их; там будут жить они и дети их, и дети детей их во веки; и раб Мой Давид будет князем у них вечно.

²⁵И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века.

²⁶И заключу с ними завет мира, завет вечный будет с ними. И устроюих, и размножу их, и поставлю среди них святилище Мое на веки.

²⁶И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек.

²⁷И будет у них жилище Мое, и буду их Богом, а они будут Моим народом.

²⁷И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.

²⁸И узнают народы, что Я Господь, освящающий Израиля, когда святилище Мое будет среди них во веки.

²⁸И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века.