¹Молитва Аввакума пророка, для пения.

¹Молитва пророка Авакума; за певање.

²Господи! услышал я слух Твой и убоялся. Господи! соверши дело Твое среди лет, среди лет яви его; во гневе вспомни о милости.

²Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.

³Бог от Фемана грядет и Святый – от горы Фаран. Покрыло небеса величие Его, и славою Его наполнилась земля.

³Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.

⁴Блеск ее – как солнечный свет; от руки Его лучи, и здесь тайник Его силы!

⁴Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.

⁵Пред лицем Его идет язва, а по стопам Его – жгучий ветер.

⁵Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.

⁶Он стал и поколебал землю; воззрел, и в трепет привел народы; вековые горы распались, первобытные холмы опали; пути Его вечные.

⁶Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.

⁷Грустными видел я шатры Ефиопские; сотряслись палатки земли Мадиамской.

⁷Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.

⁸Разве на реки воспылал, Господи, гнев Твой? разве на реки – негодование Твое, или на море – ярость Твоя, что Ты восшел на коней Твоих, на колесницы Твои спасительные?

⁸Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?

⁹Ты обнажил лук Твой по клятвенному обетованию, данному коленам. Ты потоками рассек землю.

⁹Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.

¹⁰Увидев Тебя, вострепетали горы, ринулись воды; бездна дала голос свой, высоко подняла руки свои;

¹⁰Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

¹¹солнце и луна остановились на месте своем пред светом летающихстрел Твоих, пред сиянием сверкающих копьев Твоих.

¹¹Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.

¹²Во гневе шествуешь Ты по земле и в негодовании попираешь народы.

¹²Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.

¹³Ты выступаешь для спасения народа Твоего, для спасения помазанного Твоего. Ты сокрушаешь главу нечестивого дома, обнажая его от основания до верха.

¹³Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

¹⁴Ты пронзаешь копьями его главу вождей его, когда они как вихрь ринулись разбить меня, в радости, как бы думая поглотить бедного скрытно.

¹⁴Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.

¹⁵Ты с конями Твоими проложил путь по морю, через пучину великих вод.

¹⁵Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.

¹⁶Я услышал, и вострепетала внутренность моя; при вести о сем задрожали губы мои, боль проникла в кости мои, и колеблется место подо мною; а я должен быть спокоен в день бедствия, когда придет на народ мой грабитель его.

¹⁶Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

¹⁷Хотя бы не расцвела смоковница и не было плода на виноградных лозах,и маслина изменила, и нива не дала пищи, хотя бы не стало овец в загоне и рогатого скота в стойлах, –

¹⁷Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

¹⁸но и тогда я буду радоваться о Господе и веселитьсяо Боге спасения моего.

¹⁸Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.

¹⁹Господь Бог – сила моя: Он сделает ноги мои как у оленя и на высоты мои возведет меня!(Начальнику хора).

¹⁹Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.