¹На стражу мою стал я и, стоя на башне, наблюдал, чтобы узнать, что скажет Он во мне, и что мне отвечать по жалобе моей?

¹На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

²И отвечал мне Господь и сказал: запиши видение и начертай ясно на скрижалях, чтобы читающий легко мог прочитать,

²И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.

³ибо видение относится еще к определенному времени и говорит о конце и не обманет; ихотя бы и замедлило, жди его, ибо непременно сбудется, не отменится.

³Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.

⁴Вот, душа надменная не успокоится, а праведный своею верою жив будет.

⁴Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.

⁵Надменный человек, как бродящее вино, не успокаивается, так что расширяет душу свою как ад, и как смерть он ненасытен, и собирает к себе все народы, и захватывает себе все племена.

⁵А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

⁶Но не все ли они будут произносить о нем притчу и насмешливую песнь: „горе тому, кто без меры обогащает себя не своим, – на долго ли? – и обременяет себя залогами!"

⁶Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.

⁷Не восстанут ли внезапно те, которые будут терзатьтебя, и не поднимутся ли против тебя грабители, и ты достанешься им на расхищение?

⁷Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

⁸Так как ты ограбил многие народы, то и тебя ограбят все остальные народы за пролитие крови человеческой, за разорение страны, города и всех живущих в нем.

⁸Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

⁹Горе тому, кто жаждет неправедных приобретений для дома своего, чтобы устроить гнездо свое на высоте и тем обезопасить себя от руки несчастья!

⁹Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

¹⁰Бесславие измыслил ты для твоего дома, истребляя многие народы,и согрешил против души твоей.

¹⁰Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.

¹¹Камни из стен возопиют и перекладины из дерева будут отвечать им:

¹¹Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.

¹²„горе строящему город на крови и созидающему крепости неправдою!"

¹²Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.

¹³Вот, не от Господа ли Саваофа это, что народы трудятся для огня и племена мучат себя напрасно?

¹³Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

¹⁴Ибо земля наполнится познанием славы Господа, как воды наполняют море.

¹⁴Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

¹⁵Горе тебе, который подаешь ближнему твоему питье с примесью злобы твоей и делаешь его пьяным, чтобы видеть срамоту его!

¹⁵Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

¹⁶Ты пресытился стыдом вместо славы; пей же и ты и показывай срамоту, – обратится и к тебе чаша десницы Господней и посрамление на славу твою.

¹⁶Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

¹⁷Ибо злодейство твое на Ливане обрушится на тебя за истребление устрашенных животных, за пролитие крови человеческой, за опустошение страны, города и всех живущих в нем.

¹⁷Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

¹⁸Что за польза от истукана, сделанного художником, этого литаголжеучителя, хотя ваятель, делая немые кумиры, полагается на свое произведение?

¹⁸Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?

¹⁹Горе тому, кто говорит дереву: „встань!" и бессловесному камню:„пробудись!" Научит ли он чему-нибудь? Вот, он обложен золотом и серебром, но дыхания в нем нет.

¹⁹Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

²⁰А Господь – во святом храме Своем: да молчит вся земля пред лицем Его!

²⁰А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!